Тринаест година истраживања је показало да од различитих кандидата за Витсаиду само Et-Tell је била настањена у времену Христа у јелинистичком (332-35. пре Хр.) и раном римском (37. пре Хр. – 324. хр.ере) периоду. У протеклом периоду смо уз помоћ радара спровели истраживање алтернативне локације el-Araj. Испод слоја из византијског периода (324.-638.год. хр. ере) не лежи ништа осим песка. Трећа локација, Mesadiyye, садржи само византијске остатке, такође. Едвард Робинсон (Edward Robinson) је још пре 160 година имао право – хумка Et-Tell је била древна Витсаида ПОНОВНО ОТКРИЋЕ ВИТСАИДЕ – Да ли је дуго изгубљени град пронађен на северним обалама Галилејског језера? 1. део.

Стога, није изненађујуће што се расејани реликвијски артифакти византијских ходочасника налазе широм обале Галилејског језера. Ходочасници овог периода који су трагали за Витсаидом, једноставно нису знали где се град налазио. Витсаида је основана у 10.в. пре Хр. на врху малог базалног узвишења уз Галилејско језеро. То уско стрмо подручје је било источно од житних поља, док се језеро протезало на јужним и западним странама. Најлакши начин да се дође до града било је са северне стране. Као и многи други градови Гвозденог доба, Витсаида је грађена у две етапе. Горњи град је изграђен на североисточној страни брда, а касније је проширен и са тзв. доњим градом на западној страни брда.

Горњи град је био углавном скуп јавних зграда које су биле ограђене заштитиним зидом  са утврђењем. Пронађени су остаци монументалне капије, а у овом делу града налазила се палата и, можда, храм. Знамо да је горњи град постојао макар од 10.в. пре Хр. зато што је у подножју тврђаве овог дела града пронађена грнчарија која може да се датира у тај период. Ово је најстарија грнчарија која је откривена на локалитету. Ми и даље нисмо досегли најстарији ниво који би нам открио прво насеље на овом подручју. Имамо капију из 9.в. пре пре Христа, али основано се може претпоставити да је она изграђена на месту капије која је ту постојала још у 10.в. пре Христа, те да се сам одбрандбени бедем може датирати у период Гвозденог доба  I (1200–1000. пре Хр.) или чак раније.

Масивно утврђење које смо открили највероватније да је било изграђено за војне снаге које су требале да се супроставе потенцијалној најезди асирских освајача. Одбрандбени зид се састојао од кратког, али стрмог, нагиба од камена који је био обрађен људском руком, а за његову изградњу су коришћени гашени креч и блато. Врх бедема се састојао од 6 до 6,5м високог слоја великих стена. Овакав вид бедема био је коришћен и за друга слична утврђења овог периода укључујући и утврђења градова споменутих у Библији као што су Мегидо, Дан и Хазор (Асор). Ипак, ширина зидина Витсаиде и одлично стање у којима су ове зидине сачуване немају паралелу. Најупечатљивија структура за сада пронађена датира из 9.в. пре Хриса, и то је градска капија. На наше потпуно изненађње, она је нађена у источном делу града, окружена стрмим теснацом и уграђена у бедем. Како смо раније рекли,  најлакши приступ Витсаиди био је са севера; током десет година нашег ископавања, пред нама се није појавила толика гомила камења и блата каква је откривена на источном делу града и која је скривала градску капију. После започињања ископавања на овој локацији, закључили смо да је ова гомила резултат разарања која је у позном 8.в. пре Христа извршио асирски владар Тиглатпиласер (Tiglath-pileser) III.

Као што је случај са другим значајним градовима, упечатљива капија Витсаиде била је заправо састављена од две капије, спољашње и унутрашње. Димензије спољне капије 7,92  х 9,75м. Са спољне стране спољне капије налазила се једна кула; друга кула – готово сигурно – налазила се са улазне стране капије. Када би прошли ову спољашњу капију и ушли у унутрашњи простор, посетиоци Витсаиде би изашли на скоро 30,5м метара дуг трг поплочан великом базалтном плочом и малим камењем које је попуњавао рупе између масивнијих комада балзата.

На другом крају трга стајала је унутрашња капија састављена од два крила чије су димензије биле 7 х 9,75м. Иза њих су се налазиле четири велике собе, по две са сваке стране. Ово су четири највеће и најбоље сачуване собе саграђене уз градске капије које су пронађене у Израелу. Њихове димензије су 15,25 х 39,65м, док је сачувана висина соба 3,48м. Собе су изграђене од глатког балзатног камена спојених кречом. Постојао је и горњи спрат, који је можда један од два или три спрата играшена од великих земљаних опека, такође спојених кречом. Бела боја је доминирала на капијама. Ниједно црно балзатно језгро  није било видљиво на спољњем зиду. Низ клупа који се ширио  поред кула вероватно сведочи да су се ту окупљале градске старешине како би већали, доносили одлуке, учестовали у судскм процесима и доносили пресуде.

У једном од углова сваког торња унутрашње капије остајала је удубина у зиду која је, сасвим несумњиво, имала култну функцију, Слична удубљена пронађена су у Дану, Мегиду и Каркемишу. Када смо први пут пронашли удубљење у зиду северног торња, знали смо да смо пронашли нешто ретко и неочекивано. Два степеника водила су у целину која је била 2м дубука, 1,2м висока и 1,5м широка. Изграђена је од уобичајеног материјала, балзата и креча. У овом удубљењу пронађена је балзатна стела са насликаном главом бика између чијих рогова се налазио бодеж у облику месеца. Верује се да је ова слика заправо представа врховног божанства поштованог у Витсаиди. На жалост, стела није пронађена у једном комаду, већ је биа изломљена у пет делова. Проналазак изразито подсећа на речи прор. Јеремије: камење од светиње разбацано по угловима свих улица (ПлЈер 4:1). Претпоставља се да је стела разбијена током асирских освајања Витсаиде.

Постоје само три случаја проналаска стеле сличне нашој. Две сличне стеле пронађене су у Хаурану (јужна Сирија) и једна је пронађена у Газианпету (јужна Турска). Стеле пронађене у Сирији су каракатеристичне по томе што се међу роговима осликаног бика налази сунце.

Отмар Кил (Othmar Keel), један од водећих стручњака за блискоисточну иконографију, верује да је глава бика нађена у Витсаиди приказ лунарног божанства које је било врховно у древној Месопотамији и Харану (који не треба поистовети са Хаураном) у и јужним областима Турске.

Интересантно је да се у Библији Авраам повезује са два средишта у којима је обожавано лунарно божанство које је било повезано са стварањем. Веровало се, заправо, да је првобитн потпуни мрак окруживао земљу и да је то било праисконско стање универзума све док лунарно божанство, господар мрака, није створило космос.

Сиро-палестински лунарни култ је био раширен по широкој области, а Витсаида је најјужнија локација на којој је његовор практиковање забележено. Повезивање Авраама са средиштима лунарног култа указује на могући утицај тамошњих веровања на рану јеврејску религију, а у сусрету са открићима у Витсаиди могуће је закључити да је овај град служио као канал овог култа за подручје Израила.

Испод највећег сачуваног дела бик-стеле налазио се базалтни базен; стела је била повезана са овим базеном иза кога је стајала пре разарања. Око базена су била два камена пехара, сваки постављен на три ногара. Они су највероватније служили као кадиони олтари, слични онима који су пронађени и на другим локацијама, а који се датирају у 8.в.пре Хр.

Ово потврђје нашу претпоставку да је капија разорена током освајања Тиглатиласера III. Године 734.пре Хр. асирски владар је дојездио са истока освајајући краљевине Арам-Дамаск, Голан, Галилеју и Гилеад (која се налазила на југоистоку  Галилеје иза Јордана). Неколико деценија касније, његов наследник Салманесер (Shalmaneser) V, освојио је царство Израила и раселио је највећи део тамошњег становништва које је познато као десет изгубљених племена Израила. Две деценије касније асирски цар Сенахериб опустошио је Јудеју. Своја пустошења је поносно описао у царсим аналима наводећи да је освојио 46 велика града Јудеје и да је отео (неуспешно) Јерусалим.

Извор: Biblical Archeology Society

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име