У овом видео снимку Архиепископ јордански Христофор говори о уређењу наших приоритета и проналажењу духовног мира. Он нам такође показује улогу крста у нашем свакодневном животу док нас „води ка Васкрсењу и даје нам утеху, снагу и благослов“. Ово је проповед коју је 27. марта 2022. године, Трећу недељу Великог и Часног поста, Крстопоклону недељу, забележила грчка православна архиепископија – Аман – Јордан.
Архиепископ Христофор: Много пута невоље кроз које пролазимо постају све веће у нама и ове невоље које су оволике, постају веће од своје природне и стварне величине. Тако се узнемиримо и то нас кошта духовног мира и духовног напретка. Зато данашње јеванђеље каже: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?“ [Мк. 8, 36]
Данас нам Црква, представља недељу Часног крста – крстопоклону да би стекли снагу и утеху, да би имали снаге да наставимо свој духовну борбу током Часног поста. Заиста, снагу и утеху од Часног Крста добијамо када се пред њим клањамо, када се крст активира у нашем животу, односно када свако од нас са радошћу носи свој лични крст.
Тако је увек у стању да живи под благословом Крста.
Крст нас води ка Васкрсењу и даје нам утеху, снагу и благослов јер Крст је за нас божанска фонтана. Крст је за нас слава, радост и мир. Међутим, то долази након што прођемо кроз духовну борбу у животу.
Сви ми треба да активирамо значење Крста и да га проживимо носећи све своје невоље.
А те невоље које се боримо да превазиђемо су и унутрашње и спољашње, односно она духовна страна где се човек бори да се ослободи од свог старог себе и победи своје страсти, слабост и било шта лоше у себи.
Неопходно је да добијемо утеху од Крста у борби против страсти и нашег старог себе, грешног човека у нама, убијемо и да можемо да устанемо са Христом. То је наша духовна борба.
Како мржњу у нама преобразити у љубав… Како страсти преобразити у врлину… Како гнев преточити у мир… Како се боримо да се ослободимо свих порока у себи… То је оно чему тежи хришћанин носећи свој Крст . И у својој духовној борби да се ослободи свих зала. Зато практикујемо тајну исповести и покајања. Тако да наш Господ опрости наше грехе и очисти нас изнутра. Зато је неопходно постићи чистоту срца и савести. Неопходно је да наша савест, ум и срце буду чисти.
„Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Матеј 5:8). Ово је сврха нашег живота: да видимо Бога, да упознамо Бога. А да бисмо то урадили, треба да припремимо своје умове и срца да буду пребивалиште за Бога. А то се дешава кроз покајање и тражење чистоте.
У томе нам помаже Исусова молитва: „Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног“. Неопходно је активирати ова духовна оружја која нам даје Црква и активирати Крст који нам Црква данас представља да би победили старог себе, да се родимо као нови човек који је по лику Божијем.
Тако свако од нас постаје христоносац. С друге стране, животне недаће… Свако пролази кроз многе недаће кроз комшије, породицу, друштво, или посао, и кроз многе друге које нас окружују у животу. Овде је важно да их видимо у њиховој стварној вредности. Данашње јеванђеље свакога од нас ставља пред велику одговорност, како да одредимо своје приоритете у животу. Први приоритет у нашем животу је наша душа, наше спасење. Ово је најважнији део јер се тако придружујемо вечности. А након тога, све остале ствари долазе на своје место. Ако можемо да ставимо спасење наше душе као главни приоритет и као сврху нашег живота, онда нам Божја милост даје могућност да ствари видимо у њиховој стварној величини како не бисмо били духовно повређени. Тако можемо да се носимо са свим стварима са утехом, миром и радошћу, носећи крст и верујући у доброту Божију.
Као хришћани, важно је да заузмемо став о животу. Наш став не би требало да буде став света. Јер тада губимо свој духовни, небески и хришћански идентитет.
Наш критеријум и мерило треба да буде духовни и небески, односно вечни, што је наше спасење. Зато пред нас данашње јеванђеље поставља ову чињеницу: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?“ [Марко 8:36]
Превела редакција Чудо
theology-and-spirituality
