Бог није створио смрт и не жели смрт, нити зло човеку. Бог није крив за наше несреће – узрок наших несрећа и страдања јесу, у првом кораку, озлобљена слобода, огреховљена воља човекова.
Праузрочник свих наших страдања, патњи и несрећа јесте ђаво који је човекоубица од искони (Јн. 8, 44). Он је прелестио наше прародитеље, навео их у грехопад, одвојио их од Бога: смрт је ушла кроз људски грех у читаву творевину Божију. Од тада до данас људи умиру и чини се да смрт господари људским светом. Зар је могуће, упитаће се неко, да Бог не види сав тај људски бол, све то страдање, све те смрти људске и да „седи скрштених руку“?
Да ли Бог „седи скрштених руку? Нипошто! Шта је Бог учинио, шта Он чини у вези са проблемом, трагедијом смрти Он се оваплоћује, постаје смртни човек, један од нас, иде на страдање, умире на Крсту „ради нас и нашега спасења“. Оваплоћени Бог нам говори: „Да, смрт је највећи успех у ђаволовој тежњи да убије човека, створеног по образу и подобију Божијем, али ево, дођох вам лично и добровољно умрех за вас. Лично сам ушао у смрт и ослободио вас од ропства смрти. Васкрсао сам и дао сам вам могућност да живите са Мном и у Мени бесконачно, да победите смрт вечним животом који сам вам даровао. Дајем вам да окусите вечни живот не тек пошто умрете, већ сада и овде, у овоземаљском животу, сваки пут када једете Тело Моје и пијете Крв Моју у Светој Литургији, у животу Цркве која је Тело Моје“.
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
