Neki ljudi koji su bili veoma strogih načela, poneli su se kruto prema jednom mom prijatelju. Posledica toga bila je da su sasvim pogrešno procenili njegove osobine, zbog čega se on vrlo loše osećao. Starac Porfirije ga umiri jer je stvari postavio na pravo mesto, ocrtavajući sa uspehom dušu moga prijatelja. Rekao mu je: `Ti si dobar, osetljiv, miran čovek; pravo si jagnje Božje. Ali, kada se prema tebi odnose sa ljutnjom, ti se povlačiš u sebe, reaguješ na unutarnji način i onda te pogrešno shvataju. Kad se, međutim, prema tebi odnose na lep način, ti iz sebe otkrivaš tako lepe stvari da svi bivaju iznenađeni. Ljudi koji te nisu razumeli kako valja i koji su te povredili, ne znaju onu staru priču o vetru i suncu`.

 

`Naime, vetar i sunce se stanu prepirati ko je od njih dvoje snažniji; i tako se i opklade: ko skine kožuh čobaninu koji se tog trena peo na goru, taj je snažniji. Vetar je duvao i duvao – čobaninu je bilo hladno, te je još više privijao kožuh uza se. Tada izađe sunce iza oblaka, razli se vedrina i toplota, čoban se ugreje, te skine kožuh sa sebe. Tada sunce povika vetru: `Vidiš li ko je od nas dvoje snažniji?` I starac zaključi: `Ne možeš čoveka pridobiti ljutnjom, nego samo dobrotom`. Tada je moj prijatelj shvatio da oni ljudi “strogih načela” predstavljaju oštar i hladan vetar, dok je otac Porfirije bio dobronamerno i toplo sunce.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime