Црква Рођења Пресвете Богородице, Kарађорђева задужбина у Тополи данас је прославила своју храмовну славу – Малу Госпојину. Поред тога што је овај празник слава Kарађорђеве задужбине, Малу Госпојину као своју славу прославља и општина Топола.
Обележавању славе општине Топола присуствовали су и принц-наследник Филип и принцеза Даница Kарађорђевић. Прослава је почела Литургијом коју је служио Епископ шумадијски Јован, а настављена је литијом улицама Тополе, сечењем славског колача и свечаном седницом Скупштине општине Топола.
„Топола је завичај Kарађорђевића и срећан сам што сам коначно у могућности да заједно са супругом Даницом и сином Стефаном више времена проводим у Тополи, и на тај начин учвршћујем везу династије са завичајем и народом из ког смо потекли“ поручио је принц-наследник Филип.
Присуствовали смо храмовној слави цркве Рођења пресвете Богородице у Карађорђевом граду и слави општине Топола.Прослава је почела Литургијом коју је служио Епископ шумадијски Јован, а настављена је литијом улицама Тополе, сечењем славског колача и свечаном седницом СО Топола⬇️1/3 pic.twitter.com/3FVuiu2JHU
— Филип Карађорђевић (@PrincFilip1) September 21, 2022
Kарађорђе Петровић вођа Првог српског устанка, обновитељ српске државе, по угледу на средњевековне српске владаре, подигао је своју задужбину, цркву Рођења Пресвете Богородице у свом престоном граду Тополи. Градња цркве је почела 1811. године и исте године су грађевински радови и завршени о чему сведочи ктиторски натпис изнад западног портала уклесан на каменој плочи.
Kарађорђе Петровић вођа Првог српског устанка, обновитељ српске државе, по угледу на средњевековне српске владаре, подигао је своју задужбину, цркву Рођења Пресвете Богородице у свом престоном граду Тополи. Градња цркве је почела 1811. године и исте године су грађевински радови и завршени о чему сведочи ктиторски натпис изнад западног портала уклесан на каменој плочи.
Завршни радови, патосање пода кеменом из Студенице, ентеријер, иконостас и живописи извођени су до јула 1813. године, што потврђује и натпис на олтарском зиду. Звона за цркву која су изливена у Београдској тополивници и постављена на Kарађорђевој задужбини, била су прва звона која су се слободно, после више векова робовања под Турцима огласила у слободној Србији.