После три године, народ је први пут видео српску униформу и свог војника

1918. године 40 дана после пробоја Солунског фронта, ослобођен је Чачак у Првом светском рату.

Српска војска стигла је на обале Ибра и Западне Мораве. Једна од последњих жртава окупатора био је Вељко Мишовић, председник атеничке општине, који је на вест да су наши војници стигли до Kраљева исцепао слику аустријског цара Kарола. Стрељан је пред зградом атеничке општине, а сахрањен сутрадан, по доласку српских јединица у Атеницу и Чачак, јаљва РИНА.

Аустријска војска је рано у зору напустила Чачак, а за собом при повлачењу руше железнички и путнички мост на Морави. Аустријанци се при повлачењу труде да нанесу што већу штету, а присутна је и пљачка локалног становништва. Четници (комите) Божидара Kараклајића нападају Аустријанце и Немце на Љубићу и наносе им велике губитке.

Да би спречио пљачку аустријске војске у повлачењу пешадијски поднаредник Радојица Левајац окупља сељаке из околних села, напада окупатора са обронака планине Вујан и наноси му велике губитке. Око 10 часова у Чачак стиже први српски војник, наредник Милан Гавровић на коњу. Улицама куда је пролазио, обасипан је цвећем уз клицање огромног броја окупљених Чачана. Започело је велико народно славље. После три године народ је први пут видео српску униформу и свог војника. Распитивали су се када ће стићи остатак српске војске. Увече је у чачанској цркви држано благодарење, а прота Велимир Белопавловић одржао је свечани говор.

После три дана у слободни Чачак стигао је Војвода Степа Степановић, командант славне Друге армије, коме је приређен величанствен дочек. Војвода је довезен аутомобилом праћен својим штабом и одсео у свом дому у Сарајевској улици.

Дочекао га је предратни председник Јован Михаиловић и захвални грађани. Војвода је на поздраве одговорио говором о нечувеној храбрости и пожртвовању српских јединица при пробијању Солунског фронта и ослобођењу српских територија. Пред војводиним домом овом приликом спаљена је аустријско-мађарска војна застава пронађена у олтару чачанске цркве.

Протојереј Сретен Михаиловић објаснио је да је окупатор уз све друге злочине и насиље, поскидао звона са ове српске светиње и околних манастира, па је правда да Чачани запале аустријску заставу као симбол њене пале моћи и војничког пораза. Спаљивање окупаторске заставе народ је поздравио клицањем. Војвода Степановић и његова Друга армија наставили су ослобођење крајева преко Дрине, Босне и Херцеговине до коначне победе и стварања заједничке државе Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

„Овом објавом желимо да се још једном заједно сетимо, како ослобођења Чачка у Великом рату, тако и свих претходних и потоњих ослобођења. Треба свечано обележавати и с пијететом се сећати величанствених подухвата наших славних предака. Нека је вечна слава и хвала свим ослободиоцима нашег драгог Чачка – речено је у саопштењу Удружења Чачана у Београду, достављеном медијима.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име