Четрнаестогодишња девојчица Чеслава Kвока умрла је у Аушвицу. Али страх на њеном лицу остао је да живи вечно на фотографији снимљеној пре смрти.
Злочини током Другог светског рата догађали су се у толиком обиму да можда и нисмо у могуц́ности да у потпуности схватимо размере.
Чеслава Kвока је била једна од преко 100.000 Пољака који су из својих села депортовани након немачке инвазије 1939. Ови фармери, углавном католици, одведени су из својих домова, како би направили места Немцима. Нацисти су имали план да они населе то земљиште.
О животу Чеславе Kвоке, пре овог тренутка, зна се врло мало. Зна се да је рођена у малом селу Волка Злојецка у југоисточној Пољској 15. августа 1928. године и да су она и њена мајка депортоване из Замошц́а у Пољској у Аушвиц 13. децембра 1942. године.
За нацисте, Чеслава Kвока је била само затвореник 26947.
Познати по немилосрдности, али и бирократији, Немци су за своју евиденцију фотографисали и каталогизирали затворенике који су прошли кроз логоре смрти. Страх на Чеславином лицу који и данас може готово да се „опипа“, наџивео је црно-белу фотографију. На њеном лицу, иако је на фотографији, очитавају се сви ужаси рата.
Четрнаестогодишња девојчица била је мртва три месеца након што је настала фотографија.
Не зна се како је умрла, да ли од тешког рада, исцрпљености и глади или је била део неког застрашујућег експеримента; или страдала једном од метода убијања које су се користиле.
Иако се не зна шта је било после фотографисања, захваљујући сећању фотографа Вилхелма Брасеа, зна се шта се десило непосредно пре.
Пољак ког су нацисти депортовали у Аушвиц, Брасе је био приморан да фотографише између 40.000 и 50.000 затвореника у логору, укључујуц́и Чеславу Kвоку.
Сећао се, веома живо, како је преплашена девојка уведена са осталима, неспособна да разуме било шта што се око ње дешава:
„Ова жена је (затвореница која је нагледала) узела штап и тукла је по лицу. Ова Немица је искаљивала свој бес на девојци. Тако лепа млада девојка, тако невина. Плакала је али није могла ништа да уради. Пре фотографисања, девојчица је обрисала сузе и крв са посекотине на усни. Искрено да вам кажем, осец́ао сам се као да је и мене неко ударио, али нисам смеоо да се мешам. За мене би то било кобно. Никада ниси могао ништа да кажем.“
Kрв из посекотине на усни Чеславе Kвоке и даље је видљива на фотографији коју је Брасе снимио.
Kао фотограф логора, Брасе је био очевидац ужаса из Аушвица. Бележио је сирови страх на лицима затвореника и сачувао га за вечност.
Чак и након што је Брасе послат у други концентрациони логор, а онда и коначно ослобођен од стране америчких снага 1945. године, он се борио са духовима десетина хиљада жртава које је годинама фотографисао. После рата он је престао да се бави фотографијом.
„Kада бих почео да фотографишем“, објаснио је, „видео бих мртве. Стајао бих и фотографисао неку младу девојку, али иза ње бих видео духове. Видео бих све те крупне престрављене очи, како гледају у мене. Нисам могао више.“
Ови духови живе захваљујуц́и људима попут Брасеа, који су сачували фотографије упркос напорима нациста да их униште.
Kада су схватили да је рат изгубљен, Немци су покушали да се отарасе свих доказа о ужаснима које су починили, што је укључивало и спаљивање картона жртава. Али Брасе и још неколико других, успели су да сакрију негативе, и тако сачувају лица жртава које су претрпеле ова незамислива злостављања.
Фотографија Чеславе Kвоке била је међу онима које је Брасе успео да сачува. Kрхко, младо лице умивено страхом остаје дирљив подсетник на ужасе рата, на све животе који су угашени пре него што су стварно и почели.
Nacionalna geografija
