Била једна сиромашна јеврејска породица. Имали су много деце, али никад довољно новца. Мајка је радила до изнемоглости – кувала је, чистила, викала на децу и делила им ћушке, гласно се жалећи на живот.
Kоначно, истрошена, отишла је код рабина по савет како да постане добра мајка.
Изашла је из рабинове куће тиха и замишљена. Од тада је постала друга особа. Не, породица није одједном добила више новца, а ни деца нису постала послушнија. Али сада их мајка више није грдила, а пријатељски осмех јој није силазио с лица. Једном недељно је ишла на пијацу, а по повратку се закључавала у собу на неколико сати.
Деца су била радознала. Једног дана су упркос забрани кришом погледала мајку кроз кључаоницу. Седела је за столом и пила чај сладећи се кифлицом!
“Мама, шта то чиниш? Шта је са нама?!” – огорчено су узвикивала деца.
“Псст, децо!” – одговорила је важно. “Чиним себе срећном мамом!”
Наравоученије: Пре него што себе даш другима, побрини се да имаш шта да даш!
Детињарије
