Држимо Христа у себи из све снаге, јер се многи непрестано труде да Га избаце из наше душе. Немојмо дозволити да се Исус удаљи од нас због гомиле помисли у нашој души (Јн. 5, 13).
Међутим, Њега је немогуће задржати без душевног бола. Потрудимо се да научимо о Његовом животу у телу, да бисмо свој живот проводили смирено. Проживљавајмо у осећању Његова страдања да бисмо ревнујући заједно са Њим, трпљиво подносили сваку невољу. Окусимо од Његовог неизрецивог промислитељског снисхођења према нама, да бисмо се преко овог слатког окушања, душом уверили колико је добар Господ.
Изнад свега овог, или пре свега овога, верујмо Христу, без трунке сумње у све што говори, и свакодневно очекујмо оно што Он промишља за нас. И што год да се деси, прихватајмо то са благодарношћу, љубављу и радосним задовољством, да бисмо се научили да гледамо ка Богу, Који свиме управља по Божанским законима Своје премудрости.
Побожност је савршенство коме нема краја, као што рече неко од Богоносних и у Духу савршених отаца.