На које смо дело браћо нарочито позвани? На (духовну) борбу и рат: на борбу која ни у ком случају није лака, нити се води против ништавних противника, већ на борбу жестоку против страшних сила невидивих духова, како и вели Божански Апостол: Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства и власти, и господара таме овога века, против духова злобе у поднебесју (Ефес. 6, 12).
Према томе, нека нико не буде неспреман за борбу, нека нико не изађе (на бојно поље) ненаоружан, и нека не одлаже војничка знамења (оружје). И нека се нико не чуди што ће (пре или касније) допасти рана и повреда, или што га чекају битке. Све је ово неодвојиво од (судбине) оних који војују.
Притом, не умире онај ко је једном рањен или је пао (на земљу) под ударцем. Не умире чак ни онај ко је много или безброј пута претрпео (рањавање или пад), већ само онај ко се добровољно предао својим непријатељима да буде убијен. Стога браћо и оци, будимо пажљиво и крепко стојмо у (духовној) борби као војници Христови.
