Ако људи када их цар позове ка слави, добробити, богатству, утехама и задовољству, похрле (да се одазову) нелењиво, свеусрдно и радосно, зар онда ми не треба да се, са још већом радошћу и неуморнијом ревношћу, свакодневно и свакога часа, одазивамо на позив Бога свију и Цара. И стремимо не ка трулежним и ништавним стварима, већ ка Царству Небескоме. Ка непрестаној светлости, ка животу бесконачном, ка неизрецивом блаженству, ка усиновљењу и наслеђу вечних добара.
По Његовоме упутству, преброђујући све препреке, ничега се не бојећи и ни пред чим се не заустављајући, ни пред невољама и тескобама, ни пред глађу и жеђу, ни пред смртним опасностима, ни пред мачем, већ храбро, бодро и сведушно ходећи подвижничким путем и све подносећи као лако ради предстојеће нам свеблажене наде?!
Из књиге Добротољубље за сваки дан
