Стој трпељиво (на молитви) и моли се крепко, одбијајући насртаје животних брига и сваке помисли, јер оне те смућују и узнемиравају, да би растројиле твоје молитвено устремљење.
Када примете да неко има усрдност и ревност за молитву како се и треба молити, демони му (у време молитве) нашаптавају помисли о нечему што је наводно неопходно урадити (и одлазе), а недуго потом опет га подсећају на то, подстичући његов ум да то и размотри ако се ради о каквом питању -да га разреши, а ако се ради о каквој ствари -да је стекне. И онај ко се моли, не остваривши оно што жели, досађује се и жалости.
И затим, чим (тај усрдни ревнитељ молитве) стане на молитву, демони га опет подсећају на оно о чему је размишљао и што је желео, да би се његов ум, покренувши се опет ка разматрању (онога што претходно није разрешио) молио бесплодно.
Подвизавај се да свој ум у време молитве учиниш глувим и немим (за све помисли) и тада ћеш моћи да се молиш како треба.
