Постоји и друга врста искушења – малодушност услед недостатка трпљења. Уколико нема трпљења, свака тешкоћа и свака невоља изазивају двоструко мучење, зато што је трпљење оно што одбија невољу, а малодушност је мајка мучења. Трпљење је мајка утехе и сила која се обично рађа од ширине срца. Човеку је такву силу у невољама тешко наћи без Божанског дара, задобијеног неодступном молитвом и изливањем суза
Када Бог нађе да је ради човековог спасења добро да он буде подвргнут великим невољама, Он допусти да човек падне у малодушност, из које се пак рађа сила унинија, која надвлада човека, те он страда од осећања придављености душе. То је предокушање геене, зато што тада одасвуда навиру хиљаде искушења: смућење, раздражење, хула, роптање на судбину, непостојане помисли, мењање места боравка и слично. Узрок свега тога јесте твој (духовни) немар. Ти се ниси сам побринуо да нађеш лек за такво стање. Лек за све ово јесте један – смиреноумље срца. Без њега нико не може срушити зид тих зала. По мери смиреноумља се даје трпљење у невољама. По мери трпљења се олакшава терет невоља и прима утеха. По мери утехе се увећава љубав према Богу, а по мери љубави се увећава радост у Духу Светоме. Бог не одузима искушења од Својих слугу, већ им даје трпљење у искушењима, због њихове вере и предавања Његовој вољи.
(Добротољубље за сваки дан)
