Они који знају Бога испуњени су добрим мислима, и желећи оно што је небеско, пренебрегавају оно што је овоземаљско. Али такви људи се многима не допадају. И не само да их због тога многи мрзе, већ им се многи неразумници и ругају. Ови пак, радо трпе крајњу немаштину, знајући да оно што многима изгледа зло за њих јесте добро.
Онај ко умује о ономе што је небеско, верује Богу и зна да су сва створења – дело Његове воље, а онај ко не мисли о небескоме, уопште и не верује да је свет -дело Божије, нити да је створен ради човековога спасења.
Они који су испуњени грехом и пијани од незнања не познају Бога, јер нису трезвени душом, а Бог је умопојмив (тј. може бити познат искључиво трезвеним умом). Иако је невидљив, Бог је веома очигледан у ономе што је видљиво, као (што је то) душа у телу. Као што тело не може живети без душе, тако и све што се види и што постоји не може постојати без Бога.
