“Увек се радујте, непрестано се молите, на свему благодарите!” (1 Сол. 5,16-18) +++ С’ обзиром на актуелна свеукупна светска дешавања и околности, на долазеће ратове и на то да пророштва већ прерастају у наше свакодневне вести и догађаје, требало би да поред свакодневног читања Псалтира, браћа и сестре у Христу преузму на себе и ово свето дело -да призивају ово најслађе Име, Име које је изнад сваког имена -да изговарају Исусову молитву. Без обзира на лични статус, на околности, на палост људске природе и наше недостатке, макар и расејано, али што чешће, ако већ није могуће непрестано, само скрушено, једноставно, без умишљања и фантазирања изговарајмо Исусову молитву. Када Храмови буду затварани и када не будемо имали могућности да присуствујемо Божијим службама, Исусова молитва замењује све молитве, све ОСИМ Свете Евхаристије. Исусова молитва нам је увек на располагању, на путу и на послу у градској вреви или тишини села, и када немамо ни једнога доброга дела тада можемо барем да призивамо ово Свето Име, Име које, према речима св. апостола Јерме, држи читаву васељену. Призивајмо ово Име на све и свја што нас се дотиче и кроз сва духовна стања и недоумице кроз које пролазимо, јер према речима преподобног Јефрема Катунакијског Исусова молитва може да замени и старца, ако га немамо. Исусова молитва усељава у нас Тројичног Бога. То не значи да наш ум ово може да схвати и да разуме. Али ова молитва није магична, ова молитва тражи скрушен дух и срце скрушено и смерно. Покајање је неопходно за ово свето дело. Што значи: чим погрешим потребно је да са покајањем призивам Господа Исуса Христа. Као блудница, као цариник и као покајани разбојник. Псалтир нам доноси дух покајања. Псалтир је материца и угаони камен Исусове молитве. Зато преко дана читајмо Псалтир, а када можемо у тишини и током ноћи, посветимо макар 5 минута посебно само Исусовој молитви, ако смо уморни призивајмо га седећи или лежећи прихватимо се бројаница и призивајмо Господа: “Господе Исусе Христе, помилуј ме!” Исправно је и тако и са додатком: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!” Обе варијанте су исправне, а ви изговарајте у оној форми у којој ваше срце проналази највећу утеху. Може се говорити и “помилуј ме” или “помилуј нас”. Преподобни Емилијан Симонопетритски говори да када говоримо “помилуј МЕ” то “Ме” има и саборни карактер, и у Цркви Христовој оно означава и сву њену пуноћу, читав Богочовечански организам. Затим призивајмо Пресвету Богородицу: “ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!” Свети Јефрем Аризонски говори о опасној заблуди данашњих хришћана који су просто убеђени да је Исусова молитва резервисана искључиво за монахе, и додаје да су и први хришћани непрестано призивали Име Божије, а у то време у Цркви није постојала форма монаштва, барем не онаквог каквог препознајемо данас. Господ је Апостолима предао и заповедио да Га призивају, а нарочито је то јасно речено у тренуцима након Тајне Вечере, у тзв. “Јеванђељу Завета”. Читаво Прво од Дванаест Еванђеља која се читају на Велики Четвртак говори о томе у најинтегралнијем облику. (по Јовану- од 13 главе, стиха 31,.до главе 18, стиха 1)
Преподобни Јефрем Катунакијски: О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ
“Увек се радујте, непрестано се молите, на свему благодарите!” (1 Сол. 5,16-18) +++ С’ обзиром на актуелна свеукупна светска дешавања и околности, на долазеће ратове и на то да пророштва већ прерастају у наше свакодневне вести и догађаје, требало би да поред свакодневног читања Псалтира, браћа и сестре у Христу преузму на себе и ово свето дело -да призивају ово најслађе Име, Име које је изнад сваког имена -да изговарају Исусову молитву. Без обзира на лични статус, на околности, на палост људске природе и наше недостатке, макар и расејано, али што чешће, ако већ није могуће непрестано, само скрушено, једноставно, без умишљања и фантазирања изговарајмо Исусову молитву.