Ако људи кад их цар позове к слави добробити, богатству, утехама и задовољству, похрле да се одазову нелењиво, свеусрдно и радосно, зар онда ми не треба да се са још већом радошћу и неуморнијом ревношћу, свакодневно и свакога часа одазивамо на позив Бога свију и Цара и стремимо кa нетрулежним и ништавним стварима већ кa Царству Небеском ка непрестаној светлости ка животу бесконачном ка неизрецивом блаженству ка усиновљењу и наслеђу вечних добара, по Његовоме упутству, преброђујући све препреке ничега се не бојећи и нипредчим се не заустављајући, ни пред невољама и тескобама ни пред глађу и жеђу ни пред, ни пред смртним опасностима ни пред мачем већ храбро и бодро сведушно ходећи подвижничким путем и све подносећи као лако ради предстојеће нам свеблажене наде.
Добротољубље за сваки дан
