Представљајући монографију „Легат Оливере Чоловић Радојковић“ коју су написале кустоскиње Сузана Новчић, Виолета Цветаноска и Мирјана Савић, Народни музеј из Краљева је, синоћном промоцијом, још једном у јавности потврдио да високо место једне установе на културној мапи нације није нужно резервисано само за оне установе са националним предзнаком и из великих градова.
Монографија која је вечерас представљена пред препуном салом Народног музеја у Краљеву је како је рекао њен рецезент др Никола Крстовић, доцент на Семинару за музелогију и херитологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, јединствено сведочанство и пример сарадње установе културе и особе која се, у једном тренутку, вођена себи знаним разлозима, определи да заједници у форми легата, подари и повери ствари које нису само материјална вредност него су и својеврсно сведочанство о стању духовног развоја те исте заједнице у једном временском периоду.
У том контексту вечерас су ,као и у предговору монографије, са дужним поштовањем поменути некадашњи директори Народног музеја у Краљеву, покојниМилорад Михајловић-Мики који је, још 1985 године, успоставио сарадњу са Оливером Чоловић Радојковић која му је ,најпре,поверила Легат српских икона из XИX века и његов наследник Драган Драшковић који ће дводеценијском ,континуираном и професионалном сарадњом са донаторком креирати услове да њена вредна и аутентична заоставштина у целини постане део музејске ,односно градске културне баштине.
Сарадња Народног музеја Краљево са докторком Оливером Радојковић Чоловић започела 1985. њеном првом донацијом Збирке српских икона из XИX века, а крунисана донацијом куће, комплетне уметничке колекције и збирке покућанства 2007. године. Легат обухвата: породичну кућу Чоловић (Карађорђева улица, број 98), у којој је 2016. године формирана стална изложбена поставка, и 530 предмета. У Уметничку збирку ушло је укупно 138 уметничких дела, од који су 114 слике, графике и цртежи,а 24 иконе на стаклу и платну. Етнолошка збирка је обогаћена са 324 предмета покућства и 35 делова намештаја, док су у Историјску збирку стигла 33 предмета, које чине породичне фотографије, документа, лични предмети, одликовања и награде.
Поред ауторки и рецезента на вечерашњој промоцији о делу Етнолошке збирке Легата Оливере Чоловић Радојковић говорила је и Биљана Црвенковић, виши кустос Музеја примењене уметности у Београду. У музичком делу програма наступила солиста Вера Столић, ученица Музичке школе „Стеван Мокрањац“ .
Ко је била Оливера Чоловић Радојковић?
Оливера је рођена 1930 године у Краљеву, као кћи Жарка Чоловића носиоца Албанске споменице,првог председника Удружења за неговање традицијаослободилачких ратова 1912-1918 у Краљеву, угледног предратног краљевачког угоститеља и мајке Миље. Жарко Чоловић је ,заједно са другим преживелим саборцима, био врло ангажован приликом организовања општенародне акције 1982. да се споменик Солунским ратницима врати са градског гробља на централни градски трг који се, од тада зове Трг српских ратника.
Оливера се, одмах по завшеној гимназији удала за електроинжињера Милана Радојковића, пореклом из Смедерева кога је ратни вихор довео до Краљева али, без обзира на удају, наставља да учи, уписује и завршава Медицински факлутет у Београду, постаје специјалиста анестезиологије ,магистрира 1973 у Копенхагену и Београду а 1980 године је одбранила и докторску дисертацију. Говорила је француски и енглески и служила се немачким језиком. Објавила је 78 стручних и научних радова, радила је две године у Тунису,три године у Холандији и важила је за признатог анестезиолога и реаниматора на просторима ондашње Југославије. 2007 године награђена је дипломом Заслужног грађанина града Краљева.
Иако професионално дубоко везана за егзактну науку као што је медицина Оливера је своју личност и њен склад допуњавала интезивним дружењима са уметницима. По преласку у Београд, Радојковићи живе у Душановој улици крај Добрице Милутиновића, барда српског глумишта с који се интезивно друже. Као студент показује интересовање за за свет уметности, купује најпре иконе, касније слике, цретеже, графике и друге уметничке предмете. Део тих уметнина стекла је као поклон од уметника са којима се дружила: Младеном и Маријом Сибиновић, Ксенијом Дивјак, Мирком Почучом, Маријом Маскарелијем… Поред њихових дела у њеној колекцији су и дела Петра Добровића, Даде Ђурића, Миће Поповића, Мила Милуновића, Лјубице Цуце Сокић, Свете Лукића, Шане Лукић, Боже Илића, Данице Антић, Моме Капора, Лјубице Мркаљ,Васе Доловачког…
Извор: Данас
