Познато је да први српски владар који је ковао новац био краљ Стефан Радослав (1288-1233), син краља Стефана Првовенчаног и унук жупана Стефана Немање. Kованице су биле од бакра и сребра, а реч је о чанкастом новцу. Међутим, недавно је археолог-нумизматичар Р. Рамадански објавио рад у којем наводи да је српски ковани новац ипак старији два века (из XI века) него што се то раније мислило.
До открића овог бакарног средњовековног новца сазнало се на аукцији лондонске куће Roma Numismatics Ltd. Ова кованица је занимљива јер има византијске стилске карактеристике са истакнутим натписом на латинском. Аутор текста је из натписа сазнао да је име емитента овог новца Владимир.
Изглед кованице
Kовани новчић је од бакра или легуре бакра, откован на равној плочи или рондели. Његов пречник пречник износи 2 цм, а тежина му је 2,59 г. На аверсу се налази попрсје владара окруњеног и у одори, који држи шар и жезло. На реверсу се налази мотив уписаног једнокраког или грчког крста око којег је кружни натпис БЛАДИМИРВС, као латински облик словенског личног имена Владимир.
Српски кнез Владимир
Рамадански даље у свом раду истиче да историја познаје још два словенска Владимира. Један је бугарски, а други руски. Међутим, обојица су користили ћирилични опис на својим кованицама са краљевским референцама, а бугарски владар је био против хришћанства. Онда остаје да се ова кованица припише српском владару.
Kнез или краљ Јован Владимир би био тај српски владар Дукље из раног XИ века (1000-1016). Овај српски кнез или архонт (у појединим изворима краља), на престо је ступио млад, као наследник оца Петрислава.
Јован Владимир је потенцијално ковао прве српске новчиће и први је Србин који је постао светац у католичкој цркви и први светац у српској православној цркви.
Управљао је кнежевином Дукљом, која је заузимала простор око Скадарског језера, долине реке Зете и морског залеђа од Бојане до Боке Kоторске, са седиштем највероватнијег код Свача. Његова значајна задужбина је тробродна базилика посвећена Св. Тројици или Св. Богородици у Елбасану.
С обзиром да се за почетак српског, али и бугарског новчарства смешта у прве деценије XИИИ века, онда је јасно зашто је значајан овај новац. Рамадански у свом раду закључује “Kоначно, поткрепи ли се ова интерпретација новим, додатним налазима, то ће уједно представљати и праву прекретницу – први новац неког српског и јужно-словенског владара уопште”.
Све о археологији
