Пре 115 година у Београд, на Железничку станицу, стиглао је „пакет“ револуционарне садржине – први аутомобил. Возило је било марке несселсдорф, а потицало је из чешке фабрике Татра.
Аутомобил је стигао 3. априла 1903. година, а поносни власник првог аутомобила у Београду био је трговац и резервни официр Божа Радуловић. Историчари истичу да је заправо Божин отац створио трговачку империју, а његов син је био тај који је новац трошио. Аутомобил је плаћен 17.000 аустроугарских круна, а за тај новац могла је да се купи кућа са једним спратом.
Ипак, први власник није возио аутомобил, већ је за то унајмио стручњака, па је тако Сретен Костић постао први српски шофер. Сретен је био фотоцинкограф, па је Божа њега питао да буде вожач због завидног умећа у занату којим се бавио, као и мирним, прецизним и спретним рукама.
Из Беча је заједно са возилом стигао и фабрички шофер. То је била особа коју је произвођач слао да би 45 дана обучавала власника (у нашем случају Срету) шоферском занату, али и основима механике возила. Након тога се стручњак вратио у централу.
Београдом иде нека аждаја којој светле очи
Прва улица којом је провозан аутомобил била је Немањина, узбрдо од Железничке станице. Наставили су улицом Кнеза Милоша, одакле су продужили до крајњег одредишта, Топчидера. Возио је фабрички шофер, док су Божа, Срета и њихови пријатељи заузели преостала места.
Београђани су се окупили да испрате тај догађај, а одмах након стартовања возила, гласан звук мотора натерао је неке у бег. Понеки пролазници су се прекрстити слутећи да је у питању нешто нечастиво, а већ сутрадан се кроз Београд препричавала вест: Прође аждаја кроз наше село, светле јој очи надалеко и брекће, а цепа све што јој стане на пут!
Први проблем на који су наишли шофер Костић и власник Божа јесте набавка бензина. Као што можете претпоставити, бензинске пумпе нису постојале, а почетком 20. века у Србији бензин је могао да се купи само у апотекама и то у малим, скупим флашама. За потребе аутомобила, први београдски шофер свакодневно је обилазио апотеке и куповао бензин.
Извор: Београдске приче
