Приче из Библије познаје већина нас, било да смо читали књигу над књигама, гледали филмове или нас о томе учили у кући и породици. Па опет, видети нека од места о којима смо само слушали, потпуно је нестварно искуство. Иако је верски туризам резервисан за суседни Израел, Јордан зна да изненади оне који овде углавном долазе због Петре. Било да сте верник или атеиста, чак иако сте пре тога обишли Јерусалим – после овог путовања нећете бити равнодушни. И имаћете милион питања.
Оно што је био главни утисак након обиласка јорданских светих места јесте да се у муслиманској земљи, под заштитом Католичке цркве и лично папе, налазе светиње крај којих су – православне цркве.
Локалитет за који се верује да је место крштења Исуса
Једно од најважнијих места хришћанског ходочашћа је Јерденит, где се верује да је Исуса крстио Јован Крститељ, на самој је граници с Израелом. Научници су захваљујући археолошким доказима и самој Библији лако успели да одреде ову локацију као „највероватније место крштења Исуса” (део је исцртан и на мапи која се помиње даље у тексту), а Унеско је 2015. локалитет уврстио на Листу светске културне баштине.
Само место крштења је заправо мали базен у облику распећа, с дрвеним степеницама, одакле следи још неколико минута пешачења кроз пустињу до саме реке. Већ је овај податак довољан па да буде јасно колико је река Јордан пресушила, а водичи наводе да се за последњих 2.000 година река заправо померила мало западније. Док смо од овог места пешачили ка реци, више пута водичи су нас упозорили да не смемо да сликамо војнике/граничаре који су нас обилазили џиповима, с дугим цевима наготовс. Војска нас је дочекала и на самој реци, као и поновљено упозорење. Њих не можемо да сликамо, све остало можемо.
То остало је на први поглед било разочарење некима од нас, навикнутих на ширину Дунава. Ова, готово бара с трском, никако није личила на митску реку из филмова. Колико је то уско парче исушене некад моћне реке јасно казује и то што смо готово могли да се рукујемо с америчким туристима на израелској страни, јер је граница по средини.
Махнули смо комшијама преко реке и пипнули мутну, зелену воду, пажљиво силазећи низ неколико дрвених степеника један по један, праћени погледима војника који су стајали у хладу на неколико корака од нас. У близини је и грчка православна црква, Светог Јована Крститеља, која је прво што се види када се приближимо реци. Ко жели, може да се крсти у Јордану, а крштење обавља православни поп, тако што се прво у цркви плати обред, а потом се пресвлачите у купаћи костим, преко којег се навлачи бела хаљина попут оне за коју се верује да је имао и Исус.
Мапа је оријентисана у смеру исток-запад и на њој су приказани: река Јордан која је пуна риба, бродови који плове по Црвеном мору, Јерусалим врло детаљно, а градови и села су прилично тачно позиционирани, што је било зачуђујуће за оно време
Пут нас одатле води на планину Небо, а тај део је под заштитом Свете столице која, како се могло видети, издашно финансијски помаже светилиште. То је заправо место с којег је Мојсије после 40 година лутања угледао обећану земљу и издахнуо. На овој планини налази се његов гроб, а на средини лепо уређеног и јако чистог светилишта је – хришћанска црква из византијског периода. Сликали смо се испред скулптуре Мојсијевог штапа обавијеног змијом, гледајући у даљини кровове Јерусалима.
На коментар да је „небо” српска реч и да означава оно што се на енглеском каже „скај”, наш јордански водич је био видно изненађен, али се брзо снашао и објаснио нам да смо ту реч вероватно преузели од њих, као и многе друге речи. Које – није могао да се сети, али је сигуран да не може бити другог објашњења.
Уверени да смо пронашли доказ да су Срби народ најстарији или бар да у генима носимо Мојсијев код, наставили смо пут ка Црвеном мору.
Црвено море, наравно, није уопште црвено, веома је плаво, али на нашу велику жалост нисмо видели како се раздваја да би пропустило веран народ, а прогутало војску фараона. Овде је данас место за уживање на луксузним бродовима и не баш чистим плажама.
Незаобилазно место на туристичкој мапи Јордана је и градић Мадаба и Црква Светог Ђорђа. У њој је најстарија мапа Свете земље у мозаику која краси под ове цркве. Процене су да је оригинална мапа стара 1.500 година (чији делови су покрадени током векова) имала 2,3 милиона камених и стаклених коцки, која је приказивала библијску географију од Либана до делте Нила и да се простирала на површини 15,5 пута шест метара. Данас је сачувана само трећина мозаика и део који приказује Јерусалим, Витлејем и Јерихон, као и реку Јордан и Мртво море. У овој цркви је и једна од најстаријих икона на свету – Богородица Тројеручица.
Скулптура Мојсијевог штапа на месту где је Мојсије издахнуо када је угледао обећану земљу (лево), Обележје на планини Небо
Док смо се приближавали Мртвом мору, застали смо на једном од видиковаца с којих се пружао фантастичан поглед на воду и слане спрудове, а издалека је изгледало као да је обала буквално залеђена. Ово место, међутим, важно је и зато што се верује да камена скулптура у близини приказује Лотову жену која се окренула да види како ватра гута Содому и Гомору, а коју је Бог баш на том месту окаменио јер није послушала његову заповест да се не окреће.
Ако вас нанесе пут у Јордан, не брините – слободно се окрећите, преиспитујте, фотографишите… Нико вас неће окаменити, а имаћете успомене за читав живот.
Иако није део библијског пута, не можемо а да не поменемо Мртво море и искуство које не можете да доживите нигде на планети. То је заправо најсланије језеро на свету – салинитет је девет пута већи од салинитета обичне морске воде. Обала обилује блатом којим се туристи мажу по читавом телу, укључујући и лице, јер има благотворно дејство, неки кажу чак и да подмлађује. Уколико имате раницу или ожиљак, то место ће сигурно реаговати пецкањем и ситним осипом, а неки од нас чак и нису знали да имају проблем на кожи док се нису намазали. После двадесетак минута обавезно је туширање, па се тек тада улази у воду (тако је најбољи ефекат, кажу). А у води – изненађење. Они који су покушали да запливају, само што се нису удавили. Никакво кретање није могуће, осим плутања, не можете ни очи отворити у води. Овде нема биљака, риба, чак ни бродови не плове. Вода је густа, готово имате осећај да се купате у уљу, и топла, иде чак и до 37 степени.
Пошто у води ништа не може да се ради, а ни да се потоне, омиљена забава је фотографисање док се плутајући на површини читају новине. Неко је из наше групе понео „Магазин” из Србије, који је после био реквизит за фотографисање чак и страним туристима.
Рецимо и да је ово најнижа тачка на планети, 430 метара испод нивоа мора (и даље опада), а фотографисање поред табле с овим натписом је такође обавезни део сваке туристичке посете. Док су с друге стране Израелци направили неке од најлепших хотела и одмаралишта, Јорданци нису добро искористили ове погодности здравственог туризма, па уз неколико луксузних хотела, обалом Мртвог мора доминирају солане и индустрија калијума. У последњих 50 година дубина мора годишње опадне за по један метар.
politika
