ВЕЛИКИ ПОКАЈАНИ КАНОН – канон Светог Андреја Критског, који се састоји од двеста педесет тропара, који излажу целу историју Старог и Новог Завета примењену на душу верника који се каје . Пева се и делимично и на вечерњим службама у прва четири дана Великог поста и цео на јутрењу у четвртак пете недеље Свете Четрдесетнице.
ВЕЛИКОМУЧЕНИК – страдалник за Христа, који је претрпео нарочите и велике муке.
ВЕНЧИЛА – круне које се стављају на главу младенцима током Свете Тајне венчања.
ВЕРИГЕ – окови које су строги подвижници носили око тела ради савладавања страсти.
ВЕШТАСТВЕН – тваран, материјалан – супротно од „невештаствен“ – нестворен, нематеријалан.
ВИКАРНИ ЕПИСКОП – епископ који нема своју епархију, него помаже епископу неке веће епархије или патријарху.
ВИСОКОУМЉЕ – високо мишљење о себи, када неко сматра да је најлепши, најпаметнији, најспособнији.
ВОЗГЛАС – завршни део молитве који се громко произноси од стране свештеника за време богослужења, а углавном се састоји од славословља Светој Тројици.
ВОЗДУХ – правоугаона тканина која се ставља на дискос и путир за време Свете Литургије. Приликом читања Символа вере свештеник диже воздух и лелуја њиме изнад Светих Дарова. То је символичко знамење благодатног дејства Светог Духа.
Из књиге – Православни појмовник за почетнике
