БАЋУШКА – татица, руски назив од миља за свештеника.
БДЕЊЕ – молитвено стражење, будност, неспавање ноћу ради подвига. Предузима се по мери својих сила да би страсти биле савладане. Неки подвижници попут Светог Јована Шангајског, никада нису спавали у постељи него су заспивали на молитви, клечећи или би одремали мало на столици. Било како било, циљ бдења је чекање Небеског Женика, како се пева у Страдалној седмици уочи Васкрса: „Ево Женик долази у поноћ, и блажен је слуга кога нађе будним, а недостојан онај кога нађе поспаним.
БЕСРЕБРЕНИК – то је светитељ који је разделио своју имовину и помаже људима, не тражећи новац за то. На пример, свети лекари Козма и Дамјан су били бесребреници, Кир и Јован, Јермолај и други.
БЛАГОДАТ – духовно благо дато људима на спасење. нестворене божанске енергије којима се човек, по мери очишћења и просветљења, обожује, да би постао усвојено чедо Божије. Благодат значи и Божију наклоност према људима и дарове Духа Светога.
БЛАГОСЛОВ – Благословом онај који благосиља на онога којег благосиља призива милост и благодат Господњу. Важан је благослов родитеља деци, јер њихов благослов утврђује домове деце ( Сирах 3, 9), али је важан и свештенички благослов. При тражења благослова од свештених лица треба ставити десни длан преко левога и целивати руку, спуштену на наше руке, која нас је благословила. Благослов којим свештеник благосиља је благослов је Божији који свештеник, као помоћник Божији, само преноси. На десни длан тако сложених руку примамо и друга освештања од свештеника: нафору, освештано грожђе на Преображење итд. Када љубимо руку свештенику, макар и млађем од нас по годинама ми љубимо руку која држи путир са Телом и Крвљу Господњом, којима се спасавамо.
БЛАЖЕНСТВО – највиши степен радости, стање крајњег спокоја у Богу.
БОГОСЛОВЉЕ – наука, учење о Богу, теологија. Својевремено је игуман светогорске обитељи Григоријат, отац Георгије ( Капсанис) истакао: „По Светом Григорију Палами, истинита је она теологија која се заснива на опиту божанствене благодати. Тај опит имају подвижници, обожени људи, који су у ствари, једини истински богослови. Ми прихватамо и богословствовање оних који немају опит, али имају смирење да доследно прате опитне светитеље. Њихова теологија, свакако нема онај значај који има теологија боговидаца. Постоји и празна теологија, коју упражњавају они што не обраћају пажњу на теологију светитеља, него јој се чак и супротстављају.“. Свети Оци су јасно говорили да је богослов онај који сазире Бога и Његову благодат – тј. онај који се истински моли.
БОГОХУЉЕЊЕ – ружење Бога и светиња Божијих. Најстрашнија је хула на Духа Светог, и она настаје када човек Божија дела приписује ђаволу, како су непријатељи Христови говорили о Његовим чудесним делима исцељења и спасења људи (Мт. 12, 31)
Из књиге – Православни појмовник за почетнике
