АВВА– на арамејском значи „отац“. У православном предњу израз се користи за духовне старце, руковође људских душа. Израз је често у употреби од миља.

АГАПЕ – су ранохришћанске трпезе љубави, које су приређиване за велике празнике, после литругијских служби. Њих су организовали богатији чланови хришћанске заједнице, а са трпезе се слало сиромашним и одсутним хришћанима. Ранохришћански писац Тертулијан описује да су агапе почињале и окончавале молитвом, људи су јели умерено, а нарочито се пазило на духовне поуке и разговоре том приликом упражњаване. И данас се, приликом црквених црквених и манастирских слава, приређују трпезе љубави.

АГНЕЦ – је јагње. Јагње је у Старом Завету било одређено за пасхалну жртву. Крв жртвеног јагњета („здравог, мушког, од године“ – Изл. 12, 5) спасла је јеврејске првенце од гнева Господњег пред излазак из египатског ропства који се назива Пасха. Реч пасха долази од јеврејске речи која означава „“пролазак, мимоилажење“. У Старом Завету , Јевреји – старозаветни Израиљ, изабрани народ Божији, коме је касније дато Божанско откровење, били су једно време робови египатског фараона. Пошто је фараон одбио да Израиљ ослободи од робовања, Бог је допустио разне несреће на Египћане од којих је последња била смрт њихових прворођених синова. Да би Јевреји били сачувани Бог им је наредио да закољу јагње и да његовом крвљу покропе довратнике својих кућа тако да их анђео Господњи обиђе и да њихова прворођенчад буду спасена. Од тада они су на Пасху клали јагње, праслику Невине Жртве, што је пророчки наговештавало долазак Најневинијег Јагњета, Господа Исуса Христа, Који ће се жртвовати за спасење света. Православни хришћани празнују Христово васксрсење као своју Пасху.

АГАИЗМА – света вода. Може бити свети извор, који извире на неким местима, где се јави слава Божија и Његових светих. Тако на обали мора у близини Ивирона на Атосу постоји извор са капелом на месту где је Мајка Божија први пут стала ногом на светогорско тле. Сличан извор постоји и код манастира Ђунис, где се такође јавила Пресвета Богородица. Постоји и обред освештања воде – велико освештање обавља се на Богојављање, а мало се може обављати током целе године.

АКАТИСТ – по предњу прву овакву похвалу Пресветој Богородици – Акатист, написао је патријарх цариградски Сергије у VII веку, као песму благодарности Пресветој Богородици, која је као заштитница Цариграда, спасила овај град од силне непријатељске навале. Град су напали Авари и Словени, а цар је са војском отишао у рат против Персијанаца. Видећи да је непријатељ надмоћнији, патријарх Сергије је узео икону Пресвете Богородице, њену ризу (хаљину) и део Часног крста, учинио са народом опход по градским бедемима и кад је ризом дотакао море, оно се узбуркало и потопило све непријатељске лађе. Браниоцима Цариграда тад није било тешко да преплашену непријатељску војску на копну савладају. Народ је затим са свештенством пребдео целу ноћ у Влахеранском храму певајући песме благодарности, а патријарх Сергије је каже се, испевао ову песму – Акатист Пресветој Богородици. Особити се овај акатист пева у суботу која претходи петој недељи васкршњег поста. Писани су акатисти Пресветој Тројици, Спаситељу, Господњим и Богородичиним празницима различитим иконама Богомајке и светима.

АКСИОС – на грчком значи достојан; то је усклик народа Божијег током хиротоније епископа и рукоположења свештеника и ђакона, као и нижих свештенослужитеља. Аксиос указује на то да народ Господњи прихвата новог пастира, али има и смисао молитве за свог духовног руковођу: „Да буде достојан“

 

Из књиге  – Православни појмовник за почетнике

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име