Почетак Васкршњег поста поклопио се са пандемијом корона-вируса што је узроковало бројна питања са којима се у различитим деловима света сусрећу помесне православне Цркве. Оно што је, чини се, готово потпуни консензус да се верни позивају на предострожност и поштовање званичних државних органа у вези са спречавањем ширења заразе са једне стране, али и задржавања постојеће форме причешћивања са друге стране. У саопштењу Светог архијерејског Синода ПЦ у САД истакнуто је да ширење вируса треба дочекати са вером у Великог Лекара, Господа Исуса Христа, али уз пуну одговорност и повећану пажњу у околностима ризика. Архијереји су позвали да све оне који осећају симптоме који могу да укажу да заразу остану у својим домовима. Исти позив упутио је и патр. румунски Данијел, као и архиепископ Макарије аустралијски (ЦГД патријаршија). Амерички архијереји су позвали верне да појачају молитве за угрожене, као да повећају добровољне прилоге посредством којих се тим угроженима може пружити помоћ. Своје свештенике су позвали да се и сами подвргну самоизолацији у случају постојања симптома, и да у вези са тим известе надређене свештенослужитеље да нису у прилици да обављају службе. Верни који хронично кашљу и кијају, без обзира да ли имају симптоме или не, позвани су да избегавају заједничка богослужења и да не прислужују у олтару, и нарочито да не буду у додиру са елементима светих дарова. Такође, наложено је да се сасуди (укључујући и кашичице за причешће и путире) чешће дезинфикују и мењају, те да се појачају мере дезинфекције икона и сл. Предлаже се изостајање целива мира, а верни се позивају да не целивају руку свештеника приликом узимања благослова.
Исти позив упутио је и архиеп. аустралијски Макарије наглашавајући да је ово мера заштите верника, а не свештеника. Архиеп. Макарије је позвао свештенике да ограниче број присутних на службама (до 500), као и број оних који су присутни на крштењима и погребима. Он је усдрно замолио свештенство да у својим парохијама не шире панику, али да са друге стране раде на подзању свести о опасности епидемије која је захватила читав свет, као и на изградњи екслеијалне одговорности. Он је подсетио да су р Европи три митрополије приморано да у потпуности (ЦГД патријаршије) суспендују службе. На проблемом затварања цркава сусрећу се и друге помесне цркве, тако да је осим затварања цркве Рођења Господњег у Витлејему (Јерусалимска патријаршија) затворена и једна ПЦ у Њујорку. ПЦ у Словачкој се налази под претњом санкцијама због непоштовања одлуке о забрани окупљања, док су цркве у Немачкој, Италији и Аустрији затворене.
Занимљиво је да је Руска Православна Црква упутила саопштење у које је, позивајући се на своју богослужбену праксу као и канонско предање, наложила да се причесне кашичице дезинфикују после сваког причасника, и то уз брисање тканином (убрусом) која се натапа медицинским алкохолом, а на крају и спаљује. Запивка (освештано вино) се дели искључиво индивидуално, а нафора уз употребу једнократних заштитних рукавица. Уместо убруса којима се причасницима бришу остаци Св. Причешћа користити папирне салвете, а убрус користити само за спречавање случајног испуштања честита причешћа. Према упутству Московске патријаршије салвете по употреби спалити, а убрусе кувати „са дужном побожношћу“. Причасницима се сугерише да по причешћу не целивају путир. Приликом крштења се придржавати строго мењања воде после сваког крштења, која у овим условима мора бити индивидуално. Крстионице дезинфиковати после сваког крштења. Миропомазање вршити папирном марамицом и штапићима за уши који се спаљују по употреби. Уместо целивања крста на крају службе, часни крст полагати на главу верника. целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање, а парохијанима да не љубе крст на улазним вратима цркве. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока, а појачати рад социјалне служне у парохијским заједницама ради помоћи старима, болеснима и изнемоглима. Црквеним и манастирским радницима наже се дезинфекција руку на свака два сата или чешће, саставити распоред проветравања цркава и црквених просторија. Дезифинковати целокупан црквени мобилијар које сви додирују, као и целивајуће иконе. Свештенослужитељи и радници при црквама и манастирима у случају појаве било каквих симптома упућују се на тражење медицинске помоћо. Пре почетка радног времена, запосленима се мери температура. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.
Архијерејски Синод ПЦ у САД је истакао да је, парадоксално, ово прилика да верни у тренутку када нису у могућности да присуствују службама Великог Поста посте на истински начин, приужајући молитвену и сваку другу подршку онима који су угрожени. Сличну поруку је упутио и румуски патријарх Данијел који је изразио уверење да верни треба да чешће приступају причешћу и исповести, али и да истовремено треба да пошрују све прописе државних органа о самоизолацији у случају постојања могућности заразе. Парадокално, рекао је патр. Данијел, понекад наше изгебавање сусрета са другим може да буде знак љубави и да ту љубав појача. Он је нагласио да принудна самоизолација коју захтева епидемија треба да буде преображена у снажнију заједницу са Богом посредством молитве и размишљања. Говорећи на тему литуријског Еванђеља о узетоме човеку, румунски патријарх Данијел, рекао је да у овим тренуцима када је читав свет потрешен страшном епидемијом, пријатељи одузетог човека који су болесника донели Христу символизују све лекаре, неговатеље, харитативне раднике, рођаке, суседе и колеге који на сваки начин помажу угроженима и болеснима.
Приредио Јован Благојевић
