Већ и само многословљење са онима који живе животом другачијим од нашег, довољно је да растроји унутарњост пажљивог (духовно сабраног) човека. Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословљење и разговор, изузев онога који нам је на узрастање познања и приближавање Богу (Исаак Сирин, слово 8).

Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Прич. 11, 12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Прич. 13, 3)…

Пре него што саслушамо речи некога о некој ствари, не смемо одговарати, јер „одговарати на реч пре него што је чујемо, безумље је и срамота.“ (Приче, 11, 12).

ПОУKЕ ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСKОГ (из књиге „РАДОСТИ МОЈА, ХРИСТОС ВАСKРСЕ!“)

1 KOMENTAR

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име