Свети Косма Еитолски или Патрокозма, како га зову, личност је и црквене и грчке националне историје која је у 18. веку осветлила пут којим ће Грци кренути нешто пре избијања ослободилачке борбе.
Био је син побожних родитеља који су га тако и васпитали, а дошао је из села Мега Дендрон у Еитолији. Његова склоност ка учењу одвела га је у школу манастира Ватопед на Светој Гори, где је учио код познатих учитеља. Када је Атонска академија пропала, млади Костас (његово име у свету) отишао је у манастир Филотеј. Ту се замонашио и добио име Козма и ревносно се подвизавао. По жељи отаца манастира рукоположен је за свештеника. Свети Козма је имао жарку жељу да буде на услузи својој браћи у Христу која су трпела толике невоље.
Вишегодишње ропство са накнадном деградацијом живота, незнање и пад у варварство у понашању били су пошасти масе хришћана.
Размишљања Светог Козме о овој ситуацији навела су га да изађе у народ и започне серију проповедничких путовања. Како су његове мисли сазревале, уз дозволу отаца манастира, око 1760. године одлази у Цариград, где добија благослов Патријарха Серафима Другог. Свети Козма је започео своју проповед из саме поробљене престонице. Затим је отишао у Нафактос, Месолонги и друге области, враћајући се у Цариград 1774. Уз дозволу новог Патријарха Софронија Другог, светитељ је наставио свој апостолски задатак.
Накратко се вратио на Атос, али га је љубав према црквеном стаду одвела у Солун, Верију и друге делове Македоније. Одатле је прешао у Акарнанију и Еитолију, до Арте и Превезе. Због великог народа који га је пратио, Светитељ је проповедао на отвореним равницама, увек уз дозволу локалног епископа и аге (месног турског званичника). Његове речи су биле једноставне, али испуњене Духом Светим.
Његов обичај је био да где год је ишао да проповеда каже људима да направе дрвени крст. Затим би ставио столицу коју је носио са собом поред крста и проповедао стојећи поред њега. Крст би остао као подсетник на његову проповед. Светитељ је подстицао хришћане да граде школе како би њихова деца учила о вери и била утемељена у хришћанској побожности. Говорио би им о службама Цркве, објашњавао им вредност покајања и исповести, упозоравајући их на грех и подстичући их да живе животом доброте. Као и код апостола, проповед светог Косме је често потврђивана чудесним знацима. Светитељу су се многи Турци дивили и чак су га се плашили, а многи Јевреји мрзели. Ширили су неосноване оптужбе на његов рачун и клеветали га Курт-паши, коме су нудили новац да убије Светог Козму.
Курт-паша се заверио са хоџом села Коликонташи у Албанији да се Светом Козми постави замка. Под изговором да је паша желео да га види, одвели су светитеља на забачено место и обесили га 24. августа 1779. Његове убице су свукли освећено тело светитеља, везали за њега камен и бацили га у реку. Локални хришћани су тражили његов леш, али нису могли да га нађу. Он је на чудесан начин изашао на површину и извукао га је Папа Маркос, јеромонах Ваведењског манастира Пресвете Богородице , који се налази у близини Коликонтасија и сахранио га у задњем делу светиње. Многа друга чудеса су уследила после мученичке смрти светитеља, и он се брзо учврстио у народу не само као мученик, него као прави апостол.
Поуке Светог Козме
СВЕПРИСУТНОСТ БОЖИЈА
Нема места одакле је Бог одсутан.
Ми побожни хришћани треба да узмемо у обзир да је Бог у нашим срцима када желимо да починимо неки грех, да је свуда присутан и да нас види. Треба да се стидимо пред анђелима, светитељима, а посебно пред анђелом који чува нашу душу и посматра нас. Стидимо се пред дететом кад починимо грех, па како да се не постидимо пред толиким свецима и анђелима?
ВОЛИ БЛИЖЊЕГ СВОГА
Природно је да волимо своју браћу јер смо једне природе, имамо једно крштење, једну веру, примамо исте Свете Тајне и надамо се да ћемо заједно уживати у рају.
Онај ко је био достојан и који је примио ове две љубави у своје срце, љубав према Богу и љубав према својој браћи, заиста је срећан. Јер ко има Бога у срцу, поседује све што је добро и не може да поднесе грех. А ко нема Бога у срцу, има ђавола и увек чини зло и сваки грех.
Чак и ако чинимо хиљаде и хиљаде добрих дела, браћо моја: постове, молитве, милостиње; чак и ако пролијемо своју крв за нашег Христа и немамо ове две љубави, већ напротив имамо мржњу и злобу према нашој браћи, све добро што смо учинили је од ђавола и идемо у пакао. Али, кажете, идемо у пакао и поред свега доброг што чинимо због те мале мржње?
Да, браћо моја, јер та мржња је ђавољи отров, и као што у сто кила брашна ставимо мало квасца, он има такву снагу да све тесто нарасте, тако је и са мржњом.
Она претвара све добро што смо учинили у ђавољи отров.
ИСУСОВА МОЛИТВА И КРСНО ЗНАМЕЊЕ
Сада вам кажем да урадите ово.
Нека сви узму бројаницу. Нека има тридесет чворова и молите се.
Реци: Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Бога Живога, заступништвом Богородице и свих светих Твојих, помилуј ме грешног и недостојног слугу.
Шта неко налази у „Исусовој молитви“, браћо моја? Света Тројица, Боже наш, оваплоћени домострој нашег Христа и свих светих. Са Крстом и „Исусовом молитвом“ отишли су у рај.
И ко изговара ову молитву и прекрсти се, било мушко или женско, тај благосиља небо, земљу и море. Крсним знамењем и молитвом „Господе Исусе Христе…“ све болести се лече. Крстом и молитвом „Господе Исусе Христе…“ Апостоли су васкрсавали мртве и исцељивали сваку болест. Крстом и молитвом „Господе Исусе Христе“ човек се благосиља и одлази у рај да се радује и весели као анђели.
Па видите, браћо моја, колико часни и свети Крст помаже човеку. Ко се крсти, никада не трпи губитак, него је заштићен од сваке врсте отровних ствари и од сваког демонског искушења.
И на човеку је обележен Крст.
Нека споји три прста своје десне руке и стави их прво на своје чело, па на пупак, па на десну, па на леву дојку, па се ниско поклони, и нек устане.
ЗНАЧЕЊЕ КРСТА
Научите, браћо моја, шта значи знак крста.
Када ставимо руку на главу, то открива Бога који је на небу. Када је ставимо преко пупка, открива се да је сишао на земљу и да се оваплотио. Када ставимо руку на десну страну груди, то открива да је он праведан и вечан и да ће праведне ставити на своју десну страну. А када је ставимо на нашу леву страну, то открива да ће судити свим народима и да ће оне који ће грехом стати на његову леву страну ставити у пакао.
Крст часни, браћо моја, извориште је целе земље.
Часни крст благосиља сав свет, све што је божанско и свето у храмовима.
Крст благосиља Литургију и сваку службу.
Крст благосиља свете.
Крст благосиља и укрепљује крштење.
Крст благосиља парове.
Крст тера демоне који беже као муња.
Крст је светло оружје, и ко се крсти, просветљен је и благословен је.
То је као мач са две оштрице коме се демони не приближавају да би подстакли људе да почине грех. Где год човек крене да путује, прво треба да се прекрсти и изговори молитву: „Господе Исусе Христе…“. Било да идеш на вашар или у поље, или у виноград, или кад једеш хлеб или воће, или пијеш вино или воду, кад легнеш да спаваш, поклони се Богу. Направите знак крста над својим телом, а затим лезите да спавате. Тада ћеш заспати и устаћеш ујутру јак и срећан.
Дакле, браћо моја, разумели сте и сада знате.
ИЗВОР: https://www.heavenlypathnews.com/post/biography-teachings-and-prophesies-of-saint-kosmas-aitolos
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено:25.09.2022.
