Људи често питају: шта човек да чини када није у стању да пости због лошег здравственог стања?
Одговор на ово питање је врло једноставан. Ко због нарушеног здравља или примања терапије није у стању дато. Ко због нарушеног здравља или примања терапије није у стању да пости онако како је Црква то одредила својим Типиком, Нека у време поста, по благослову духовника, пости како и КОЛИКО може. Ако није уопште у стању да пости, онда нека чину оно што може да чини. Бог жели да човек чини оно што може, а не оно што не може. ·
Човек треба увек да буде свестан да су његове телесне снаге ограничене. Он, зато, треба смирено да призива силу Божију и да се моли Богу да му помогне у његовој слабости и немоћи. Оно што је пак важно јесте да има чврсту намеру да се подвизава, а свештеник ће да одредити како ће и у ком степену да се подвизава током поста.
Болестан човек треба смирено да прихвати своју болест и телесну немоћ и да, по благослову свештеника, пости како му је могуће. Он не треба због тога да очајава, ЈЕР се човек не спасава постом. Бог спасава човека, а не“ ове“ сам себе сопственим снагама и трудовима. Пост није сам по себи циљ, већ средство нашег духовног лечења и узрастања. Зато, ко не може Да пости у складу са правилима Цркве и
пости по благослову свога духовника како може, и нека се смирава у својој немоћи, и нека кроз такво смирење долази до покајња, и нека не губи наду у милост Божију, јер Бог и добру намеру човеку види и благосиља.
Из књиге – Живот у свету без Христа
