Осми децембар 1941. је обележио почетак масовног убијања хиљада Срба, Јевреја, Рома и припадника других народа у концентрационом логору Старо сајмиште. Он се налазио у близини Земуна на тадашњој територији НДХ.
Kонцентрациони логор Старо Сајмиште је заправо адаптиран простор новог сајма саграђеног 1937. по узору на Франкфуртски сајам. Но, убрзо по окупацији Београда, нацисти су га претворили у концентрациони логор. Старо сајмиште се налазило на левој обали Саве, у непосредној близини Земуна који је 1941. прикључен Независној Држави Хрватској (НДХ) и тако претворен у њен најисточнији град. Логор је добио име „Јеврејски логор Земун”
По окупацији Београда, Вермахт је донео „Уредбу о Јеврејима и Циганима”. Том уредбом су Јевреји и Роми искључени из јавног живота, на основу ње је њихова имовина плењена, и они су морали да се региструју и унесу на посебне листе. Уредбом је „регулисано” и њихово слање на принудан рад.
Свирепо мучење и убијање
Јевреји и Роми су морали да носе жуте траке на рукаву, и забрањено им је да се баве јавним делатностима и занимањима, као и да посећују јавна места, било да је реч о пијацама, биоскопима или спортским теренима.
Немачки окупатори су у Београду до краја јесени 1941. стрељали око 5000 јеврејских мушкараца, а жене, децу и старце су, након вишенедељног премишљања око повољне локације, почели да пребацују у овај логор. Сајмиште је тада већ било напуштено због бомбардовања.
Kоманда логора је била у рукама СС-официра који су снабдевање и организацију живота у логору препустили Јеврејима. Немачки стражари и други војници су свирепо тукли и убијали заточенике, а у логорском павиљону који је био оштећен у бомбардовању, људи су умирали од глади и хладноће.
Масовно убијање заточеника, међу којима и Срба, одвијало се – од 1942 – и у такозваним покретним гасним коморама, камионима који су имали херметички затворен простор за терет у који су нацисти убацивали људе. У тај простор су спровођени издувни гасови и људи би умирали од тровања. Kамиони су називани и „душегупкама” – то су била специјално адаптирана возила фирме Заурер.
Затварање 1944.
Године 1943, Сајмиште добија важну улогу у немачком систему концентрационих логора и у њега нацисти довозе затворенике из Италије, Грчке и Албаније, антифашисте разних националности.
У априлу 1944. Велики број заточеника Старог сајмишта је – баш као и велики број цивила у граду – погинуо у савезничким бомбардовањима Београда. Само мали број заточеника је успео да побегне. У мају 1944. Вермахт је формално предао управу логора у руке полиције НДХ али је логор наставио да служи немачким интересима и остао под командом немачког официра. У јулу исте године логор је затворен. Последњи преостали затвореници су поребачени у друге логоре или пуштени на слободу.
Историја која је запуштена се обнавља
Након 1945. године, у павиљонима Сајмишта су радници и уметници почели себи да уређују станове, па се Старо сајмиште претворило у стамбено насеље. Ту је годинама радило и неколико ресторана, теретана, као и једна спортска дворана.
После готово 80 година, почело је претварање тог простора у меморијални центар. Ради се на реконструкцији централне куле логора и рестаурацији других објеката.
DW
