Монах Симеон (Захарија) из манастира Сихастрија, Румунија, даје нам свој последњи савет, своје последње речи пред смрт. Сада има 94 године и живи у скиту у румунским планинама.
Отац Симеон: Моје последње речи су: „молите се, молите се, молите се!“
Зато што живимо у веома тешким временима.
Имам 94 године.
Ја сам стар.
Размислите о овоме – овако стар, шта друго могу да радим?
Не чујем добро, не видим више добро…
Сваки час чекам свој час одласка из овог живота.
За било кога од нас, када одемо са овог света, пошто нико не остаје овде, сви одлазимо, видећемо… треба да се молимо колико год је то могуће.
Лежимо у кревет молећи се, устанимо молећи се.
И немојмо имати злобе према било коме, немојмо се сећати лошег.
Шта год нам је он или она урадио, шта год нам рекли, чиме год су нам нанели неправду, опростимо…
Као што нам је Господ свима опростио. Тако дугујемо једни другима да опростимо. Треба да се молимо било када и било где.
Молитва никада не престаје на земљи захваљујући хришћанским монасима и монахињама. Увек се диже до неба, до Бога. Без молитве нема спасења.
Први корак молитве: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!“
Али заправо нема корака, то је све.
„Помилуј ме“ или „спаси ме“ је иста ствар…
Ако знамо теорију, а не практикујемо је, немамо ми онда ни користи никакве…
Када је наш ум негде другде… ми немамо користи од тога.
Бог жели да га не заборавимо ни на тренутак.
Нико се не хвали молитвом, ако се заиста моли.
Молитва се обавља са смирењем.
Није лако задржати свој ум „код куће“ (тј. фокусиран) трајно. Ум лута, свашта види, свашта чује, свашта га занима…
Али, молитвеник нема другог интереса осим да се моли, да светињом молитве не слаби везу са Богом.
Дању и ноћу, где год да је и како год да је, мора да води рачуна да му ум буде близу Бога, да не јури за сујетним стварима…
Сада када сам стар, пажљивији сам.
Кад сам био млађи и мој ум је трчао ту и тамо… али сам га ипак савладавао, али са већом муком.
Али сада, када чекам тренутак исхода моје душе, сваког тренутка, дању и ноћу, сада се више молим.
Чекам, али не желим да одем неразрешен.
Јер у вечности нема покајања – само овде.
И надам се… али не могу да натерам Бога да ради оно што желим…
Само се молим, смирено се молим.
Смиреност и опет смиреност…
Моје последње речи су исте, понављам: „молите се, молите се, молите се без престанка, где год да сте“
Браћо и сестре, уморан сам сада…
ИЗВОР: https://otelders.org/death-and-dying-dd/last-words-before-death-94-years-old-fr-simeon-of-romania/
Превод: Давор Сантрач
Објављено: 01.10.2022.
