Свака земља има своју верзију ове једноставне намирнице. Јако дуго се кроз историју помиње… хлеб! Хлеб се спомиње у најстаријим документима, у свакој религији, молитвама…

ПРАИСТОРИЈА

Претече хлеба настале су у време када су људи почели да оснивају насеља. Тада је започето гајење житарице, а затим су учили како да их чувају и користе.

Пре хлеба и настанка брашна, људи су жвакали целе сирове житарице, а затим, пошто им је било веома тврдо, и потапали у воду. Тек онда је уследило млевење зрна и мешење брашна. Житарице су се млеле између два округла абразивна камена у веома крупно брашно, односно мрвљене житарице.

Што се тиче нашег округа, у Винчи су пронађени алати који су указивали на производњу брашна и печење хлеба.

ЕГИПАТ

Хлеб који данас познајемо, квасни хлеб, потиче из древног Египта. Верује се да је до овог открића дошло због случајног проливања алкохолног пића у смесу за хлеб или пак додатком меда. Али постоји и једна легенда:

Египћанину је син упао у Нил. Родитељи су пожурили да га спасу, а затим су га одвели код свештеника, како би из њега истерао зле духове Нила. Дуго је свештеник читао молитве, а дечак је отворио очи тек када је пао мрак. Када су се вратили кући, видели су да су брашно и вода, које су почели да припремају за хлеб, прелили посуду. Како су били јако гладни, нису желели да бацају ову смесу, па су је тако искористили. Када су испекли, хлеб је био ваздушаст и много мекши, па се од тада хлеб спремао само на овај начин.

Да би обогатили хлеб, користили су мед, семенке, зачине, јаја… а за славља и ритуале, месио се хлеб у облику птица, риба и крава.

У древном Египту пекари су били једни од најбогатијих људи.

Египћани су сматрали хлеб везом између тела и душе, човека и бога, свако ко га је поштовао и јео надао се животу после смрти.

ГРЧКА

Из Египта је хлеб пренет у Грчку, где се након тога његова употреба раширила по Европи.

Први бонови за хлеб настали управо у Риму, где су за њих најсиромашнији људи добијали бесплатан хлеб. Рим је у то време имао 200 пекара.

У Грчкој су се за хлеб молили богињи Деметри, која је била богиња Земље, ратарства, плодности и жита.
О њој постоји и легенда:
Богиња Деметра имала је кћерку Персефону. Биле су јако блиске, али једног дана док се Персефона играла на ливади, Хад, који је био заљубљен у њу, отвори земљу и повуче је са собом у подземље.
Деметра је туговала, па се због тога затворила у свој храм у Елеузини, пославши на Земљу неплодност. Ово је узроковало немаштину и хаос међу људима, а затим и Боговима, те је Зевс, Персефонин отац, одлучио да се умеша. Он је направио споразум између Деметре и Хада, где је одлучено да ће Персефона проводите две трећине године са својом мајком, а једну трећину са Хадом. Тако Деметра тугујући на зиму Земљи даје неплодност док јој кћи одлази у Хад, а кад се врати, облачи природу у зеленило и цвеће.

СРБИЈА

Од давнина су Срби знали да мељу жито и да умешано тесто кувају и пеку. По византијском цару Маврикију, то је била главна храна код Словена, који су се доселили на Балкан , на византијску територију. Међу великим бројем намирница биљног прекла у средњем веку, најважнија је била хлеб. Претпоставља се да је хлеб морао бити познат Србима врло рано, најпре у његовом најстаријем облику, без квасца, печен у пепелу или на врелом камењу. Уобичајено је било да су га домаћинства у средњем веку пекла само на огњишту, али је могао бити печен и у нарочитим пећима.

1348. године хлеб се први пут појављује у писаним изворима у Призренској хрисовуљи и Душановом законику.

Најстарији комад хлеба пронађен је у једној кући у утврђењу Стари Рас, који датира из 80-тих година 12. века.

Код нас постоји и музеј “Јеремија”, који је посвећен хлебу и налази се у Пећинцима.

БРАШНО И КВАСАЦ

Фино пециво почело је да се производи у Француској у 18. веку, а у Бечу у 19.

1859. године Луј Пастер изучио је како функционише квасац. Скроб из брашна храни гљивице квасца које производе угљен диоксид и, ширећи протеин из глутена, диже тесто.

Убрзо су сви знали како ради квасац, а притом су и схватали да ће се тај процес брже и лакше одвијати, уколико је брашно финије самлевено и ситно.

ЕТИМОЛОГИЈА

Леб: од немачких речи

· leben-живот

· leber-јетра

· laben-окрепити се

од наше речи лаб-појести

Крух: настало од наше речи “круг”, јер су сви хлебови раније били округли.

Колач: коло (круг)

Сматра се да је и крушка добила име по хлебу, јер је такве брашњаве и зрнасте текстуре: крушка-мали крух.

ВЕРОВАЊА, ОБИЧАЈИ И ИЗРЕКЕ

Поред нутритивне вредности, хлеб има и оне духовне. Знамо да се за хлеб везују појмови богатство, здравље, мир, живот, нада… И да се верује да док је хлеба неће бити глади.

Посебни хлебови се месе за празнике и славља.

Чесница

Чесница се меси на Божићно јутро, пре свитања. Од белог брашна, са “неначетом водом” и машћу, без квасца, развлачи тесто на танке листове непарног броја, ставља у њега метални новац и слаже га у тепсију.

“Неначета вода” – Рано ујутру, на Божић, најчешће домаћин иде по воду. Са собом носи кукурузна зрна и босиљак. Ако неког сретне успут или на води, посипа га кукурузом, да буде хране у изобиљу. Кад захвати воде, оставља кукуруз и босиљак на води, да воде буде довољно, да не буде суше и да буде чиста, босиљак.
Чесница се припрема у чистој одећи. У Војводини, док је домаћица уз пламен свеће месила, укућани су певали „Рождество твоје…“.

Славски колач

Дан пре славе, домаћице месе славски колач, који потом украшавају различитим облицима, украсима од бесквасног теста, који су симболи жеља за благостање породице. Различити креативни украси нису настали без симболике, тако да сваки од њих има своје значење. Обавезан део украса је отисак поскурника (слово), који има урезан мотив крста и слова ИС ХС НИ КА ( на грчком „Исус Христос побеђује“.

Ускршњи хлеб

У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима. Јаје симболизује плодност.

Василица

Овај хлеб меси се на Светог Василија, односно Мали Божић, односно Српску Нову годину.

Поступаоница

Овај хлеб прави мајка свом детету када направи први корак. Она је украшавана фигурама од теста – у облику српа, чекића, пера за писање, књиге и свим што би могло да укаже на будући живот малишана. Погача се стави на ниску столицу, а дете би се пуштало да само приступи хлебу. Оно што малишан прво узме са погаче, предсказаће његов живот.

Хлеб за рођење детета, за крштење, просидбу девојке (који се украшавао шареним вуницама) за свадбу, за младенце…

Сматрало се да ниједан човек не сме бити ускраћен за хлеб, чак ни најтежи злочинац.

Данас се хлеб се баца у контејнере, али раније се чувао, штедео и ценио. Имао је већу вредност, јер се оскудевало у свему, па и у житу. После Другог светског рата сомун је био ретка намирница, која се за ретке прилике жељно ишчекивала у кући. Хлеб се није служио врућ, исто као и проја, да га тако укусног, не би укућани одмах појели и да би што дуже потрајао. Породично васпитање није дозвољавало бахаћење за столом. Нико се није усуђивао да остави корицу непоједену или да је баци. Свако је за столом узимао хлеба таман колико му треба.

Имамо и једну причу о Патријарху Павлу и поштовању хлеба: На једној вечери код Светозара Маровића, по завршетку, Патријарх је покупио све преостале мрвице са свог дела стола. Када су га упитали шта то ради, одговорио је: ”Не знате ви децо моја шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.”

Такође се верује да се хлеб не треба сећи ножем, него кидати рукама.

Најпознатије идиоми и изреке су:

Хлеба и игара – Израз потиче из сатиричне песме римског песника Јувенала с почетка 2. века у којој се он жали на апатију грађана Рима, који су захваљујући подели бесплатног хлеба и све већим интересовањем за гладијаторске игре и друге јавне спектакле у организацији државе, изгубили сваки интерес за политику и бригу о јавним стварима, односно препустили је владарима и њиховим бирократским кликама.
Добар као хлеб

Толико је добар, да можеш на хлеб да га мажеш!
Док је хлеба, неће бити глади.
Ко тебе каменом, ти њега хлебом.
Нема ‘леба без мотике!
Зарадити парче хлеба
Трбухом за крухом
Преко хлеба погаче…

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име