Свако од нас много труди да научи из закона Божијег. Нарочито људи који се само придружују Цркви и млади који уче. Њихови умови су у стању да уче, и настоје да што више науче из Закона Божијег, из богослужења, из догмата Цркве, из њене историје. И ми, након што једемо знање, почињемо да учимо ближње, туђе, и то је природно. Али често приметимо да не рађа никакав добар плод, не одговара ближњем срцу оне праве и лепе наизглед речи које изговарамо су речи из закона Божијег. Зашто се ово дешава? Зато што често заборављамо, учење из Закона Божијег, прикупљање овог знања, које нам је наравно потребно, да пре свега ако живимо духом, морамо поступати сходно томе. Данас нам апостол говори о томе (види Гал. 5, 25). Ако живимо духом, морамо деловати по духу.
Сећање на светитеља кога данас славимо у овом храму, Св. Серафим Саровски, у том смислу, заиста нас буди и трезни. Овај човек који се кретао пустињом и разапео своје тело ′′ страшћу и похотама ′′ (види Гал. 5, 24), смирен дух се смањивао, и Дух Свети пева, и као што Црква пева: ′′ Многи беху пут ка спасењу „.
Није завршио духовне академије, ни теолошке установе. Наравно, ово не треба да увреди људе који су их завршили или зауставили на том путу. Али главно је да сви они треба стално да памте да је смањење Светог Духа распевши наше тело ′′ страстима и похотама „, понизност, милост, дух је мир без којег ће се испоставити сво наше знање као кимвал који звони, како каже апостол Павле (види: 1 Кор. 13, 1). Ми ћемо да пустимо бесмислене звуке, и дух наших речи ће бити мртав. Данас нам апостол Павле говори такве речи које вероватно нико од њих једноставно не треба пропустити. Желим да узмем све, одштампам у великом фонту, исечем и окачим на зид и обраћам се сваки дан.
Плод духа, – пише апостол Павле, – љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброта, милост, вера, кротост, апстиненција (Гал. 5. 22-23). Овим речима морамо проценити наше стање. Имамо ли духа љубави, мира, дуготрпљења, милости, апстиненције, као што је био Св. Серафим Саровски? Или обрнуто, да ли ћемо зачети, нервирати једни друге, завидети једни другима? Преподобни Серафим имао је тако једноставан и неразумљив подвиг и тако тежак и неспојив за наше савременике. Дуго је тражио Христа не међу људима, не међу научницима мужева и славе, већ у шуми, у молитвама, искушењима, страдањима. И тамо у пустињи претекао га је и овај хучни свет. Сећамо се када су пљачкаши долазили и тражили његово богатство, тукли су га, ломили кичму, али је био толико понизан да ни пљачкаши који су га згазили нису хтели да га осуде, нису им желели зло.
Ево какав диван пример имамо. Пример истински понизне особе, једноставне и истовремено мудре, најмудрије многе богослове, филозофе и стручњаке на овом свету. Много људи је дошло код преподобног Серафима, јер сада долазе у цркву код свештеника, и сви су донели своје болове, своје тегобе, своје патње, а он никоме од њих није ускратио. Делио је сву долазећу љубав коју је имао у својим делима.
′′ Носите тегобе једни другима и тако испуните Закон Христов ′′ (види Гал. 6, 2). Ове речи нису биле само нека врста учења, већ цео његов живот.
Топлина коју данас Серафим даје свакоме од нас је дух мира, блаженство у Духу Светом буди са свима нама.
Православие.ру