Kунем се да се следећи разговор заиста догодио.

Збуњени човек (ЗЧ у даљем тексту): „Мушке полне ћелије — то је оно што ме чини мушкарцем.

Трансродни апологета(ТА на даље): „Не — твоја сперма те не чини мушкарцем.“

ЗЧ: „Шта ме онда чини?“

ТА: „То је констелација. Конструкција. Скуп.“

ЗЧ: „У стварности, у истини.“

ТА: „О чијој истини говоримо?“

ЗЧ: „Истој истини која каже да седимо у овој соби, ти и ја.“

ТА: (са осмехом) „Не, не слушаш пажљиво.“

ЗЧ: „Ако видим кокошку како носи јаја, и кажем:“То је женско пиле које носи јаја“, да ли сам доделио „женско“ или само посматрам физичку стварност која се дешава у свету?

ТА: „Да ли пиле има родни идентитет? Да ли кокошка плаче?“

ЗЧ: „Па…“

ТА: „Да ли пилићи чине самоубиства? Хајде да то уоквиримо, јер причаш, покушаваш…”

ЗЧ: „Пиле има пол као и сваки биолошки организам.“

ТА: „Пиле има додељен пол, али пиле нема родни идентитет.“

ЗЧ: „Дакле, кокошкама додељујемо ‘женку’ када носе јаја?“

ТА: „Претпостављамо да су женке ако полажу јаја.“

Овде је, предлажем, ред на Рода Серлинга да каже: „Знак испред каже – Ваша следећа станица: Зона сумрака!”

Они који се питају како смо напустили планету Земљу и на крају ушли у Зону сумрака могу се позвати на позамашну књигу Карла Трумана „Успон и тријумф модерног Ја“, или на његов прилично тањи том „Чудни нови свет“, од којих би било који од њих требало да прочита свако ко је збуњен призором једне наизглед здраве жене која реторички пита да ли кокошке плачу, тврди да пиле има додељен пол и каже да ако видимо кокошку како носи јаја можемо само претпоставити да је кокошка женско.

Идеолошка трулеж иде веома дубоко, с обзиром на то да је трансродни покрет задовољан концептом различитих истина о нечему тако основном, видљивом и исконском као што је гајење домаћих животиња. Може се легитимно расправљати о многим стварима, али мушкост оних који поседују сперму (и икс и ипсилон хромозоме) и женскост оних који производе јаја нису међу њима.

У коначном, проблем није чак ни у роду, већ у одбијању да се пристане на концепт објективне истине.

„Моја истина“ је шта год желим да буде – не само о роду, већ о апсолутно било чему.

Врата моралног и друштвеног хаоса су широм отворена.

Можемо се зауставити овде да у пролазу приметимо извесну количину двоструких стандарда и лицемерја: ако бих тврдио да је нацистичка расна теорија смеће и да појам беле или аријевске превласти није истинит, трансродни апологета не би био импресиониран одговором белог супремасисте да је то његова истина, која не мора бити и заједничка истина, или да на идеолошком тржишту постоји неколико једнако легитимних истина.

Мој трансродни пријатељ би енергично (и тачно, кад смо већ код тог) тврдио да „у стварности, у истини“ теорија беле надмоћи није истинита ни за кога, а што се тиче расне теорије, постоји једна истина за све. Сви биолози изјављују да је појам супериорних и инфериорних раса бесмислица. Наука може бити тврдоглава ствар, нарочито када је одбијају политичари и идеолози.

А наука каже и да је нацистичка расна теорија обично смеће, као и да је кокошка која носи јаја женка од рођења сасвим независно од онога што било ко други каже или пола који јој „додели“. Политички згодно или не, и Бели Супремасист и фармер би морали само да то прихвате (као што би то, вероватно, учинио и петао).

Дакле, шта је истина о роду и родном идентитету?

Под „родним идентитетом“ не мислим на то како род функционише у политичком царству „политике идентитета“ (те штетне болести), већ на то како род функционише у животима особа које плачу и могу да изврше самоубиство – тј. људских бића, оних који живе не у Зони сумрака, већ у стварном свету петлова, кокошака, беба свих врста и породица у којима се људска беба рађају и одрастају.

Желео бих да изнесем неколико тврдњи – од којих ниједна није ограничена на оне који су хришћанске вере, већ су у њих веровали сви људи свих вера (укључујући агностицизам и атеизам) од памтивека. Стога се не ради о случају „трансродни апологета против Цркве“, већ „трансродни апологета против остатка човечанства током познате људске историје“.

Трансродни покрет се не супротставља само хришћанима (иако је то популарна забава доконих), већ се супротставља људском роду широм света кроз сву његову историју, па чак и, колико нам је познато, његову праисторију. Морате бити веома паметни да бисте били паметнији од апсолутно свих који су икада постојали, посебно када наука одбија да вас подржи. А доказ такве интелектуалне супериорности од стране трансродних апологета није, ако ми је дозвољено рећи, толико очигледан.

Моја прва тврдња је да је људска сексуалност подскуп животињске сексуалности и да је ова видљива, дата, биолошка, недодељена и призната сексуална бинарност одговорна за одржавање света.

Искрено речено, кад дата сексуална бинарност не би постојала, свет и његова шармантна створења би ускоро изумрли. Фиксни сексуални идентитет је основа овог света.

О томе сам писао на другом месту, а овде ћу само рећи да смо заборавили ову основну истину углавном зато што смо прво одвојили сексуалност (тј. сношај) од рађања кроз нашу културу контрацепције. Напомена: не улазим овде у морални легитимитет контрацепције, већ само напомињем да у нашој култури контрацепција сада функционише тако да ефективно одваја сношај од рађања у главама већине људи.

Сексуална активност ван брака је сада скоро универзално претпостављена, а такође се претпоставља да она не мора довести до трудноће. У нашим мислима, секс се углавном односи на задовољство: са ким и како имамо сношај. Идеја о сношају који води до беба и породице у којој их треба одгајати је углавном нестала. Ово разумевање служи за даље одвајање људске од животињске сексуалности у умовима људи.

Пси се паре и имају штенце; мачке се паре и имају мачиће. Људска бића имају секс без таквих резултата.

Дакле, људска сексуалност за нас није подскуп животињске сексуалности, већ нешто сасвим друго.

Ово је, предложио бих, глупост најобичнија.

Ми смо више од обичних животиња, али смо и даље животиње по томе што са њима делимо одређене биолошке особине. Варење је једна од њих. Секс је друго.

Биолошки гледано, људска бића су животиње. Друго, као и код већине животињског света, прокреативни секс је бинаран и биолошки дат. Људска врста, заједно са већином животињских врста, осим ајкула и морских звезда, репродукује се полно, па се тако бинарно дели на  мушко и женско. Ми смо врста сисара која се сексуално размножава и има два пола—као и све друге врсте сисара у природи.

Пас је, на пример, мушкарац или женка, а ови термини описују одређене биолошке чињенице, као што су присуство или одсуство пениса или вагине и материце. То је неоспорно и зато одгајање животиња функционише.

Изрази „мушко и женско“ код животиња као што су пси стога описују ову биолошку стварност. Леси се може идентификовати као мушки пас до миле воље јер је такав херој, али Рин Тин Тин и други пси у околини знали су другачије – као и Лесини власници и одгајивачи.

Власник или било ко други није Леси одредио пол или род; то је дошло као биолошка стварност када су је зачела два пса. Њени власници су је само на брзину погледали у време рађања и одлучили да је назову „Леси“ уместо „Лесли“. Наука и фармери уназад око 10.000 година знају да је то истина, колико год политички некоректно то сада постало.

Људска бића, будући да су сисари биолошки, такође учествују у овој недодељеној, биолошки датој бинарној сексуалној стварности. Људске бебе се такође рађају са пенисима или вагинама, као мушке или женске, у потпуности засновано на њиховој биологији. У веома ретким случајевима, проналазе се хермафродитске карактеристике, када се беба роди са мушким и женским гениталијама. Такође се могу ретко десити слична међуполна стања, где пол или род новорођенчета нису одмах очигледни. Али, ове абнормалности су још увек укорењене у објективним и научно видљивим феноменима. Они не значе да се род не препознаје већ додељује, већ само да такви услови отежавају иницијално препознавање пола.

Пол је и даље укорењен у биологији, чак и када је биологија ретка и абнормална. У таквим случајевима са особом у питању треба поступати саосећајно. Када је пол новорођенчета у почетку погрешно препознат и погрешно означен од стране лекара и родитеља и због тога касније захтева корекцију и промену, промена треба да се деси у атмосфери љубави и подршке. Али изазов и трагедија таквих случајева не значе да је људска сексуалност толико различита од животињске сексуалности да је приписана, а не биолошки дата. Као и код других животиња, у свим осим ретким случајевима абнормалности, наш пол и род су биолошке и дате реалности.

Треће, људска бића су наравно више од обичних животиња, колико год биологије делили са њима. Хришћани ће као део своје вере тврдити да су улоге мужа и жене такође дате да изразе и биолошки представе трансцендентне улоге Христа и Његове Цркве (видети Ефесцима 5), али та тврдња је јединствена за хришћане.

Свако цивилизован, био хришћанин или не, ће тврдити да је људска сексуалност прожета вишим вредностима и могућностима од већине животињских сексуалности.

Животињска сексуалност се првенствено односи на парење и размножавање. Након парења, Фидо не контактира Мици да би је питао како је.

Али, људска сексуалност се односи на (или у најмањем има могућност да то буде) односе љубави и посвећености. Људски секс, ако је у потпуности препун емоција и потенцијала, никада не може бити тако лежеран као највећи део животињске сексуалности. Фидо, да је и најбољи псић на свету, неће после секса звати Мици. Хари, ако је иоле при људскости, позваће Сали не само да види како је.

Ипак, бројне животиње се паре са једним партнером доживотно и способне су да се емоционално вежу за своје парњаке. Човек би помислио на вукове и пингвине, на пример. Али генерално, и даље се сматра да људска сексуалност садржи могућности за трансценденцију које су супериорније од већине животињског царства.

Због тога се међу људским бићима често са тугом гледа на промискуитет. Оптужити некога да „шврћка около“ сматра се увредом међу мушкарцима, али не и међу мачкама. Нико не криви псе јер се не паре с једним партнером за цео живот као вукови.

Пси не могу бити промискуитетни; они се само понашају као пси. Људска сексуалност ангажује целокупно Ја и гура здраву особу у правцу односа. Због тога је необавезан секс често праћен сломљеним срцем, чак и ако га популарни медији и романтичне комедије не признају.

За нас људе, пол са собом носи могућност да сексуална активност служи вишим и трансцендентнијим циљевима, као што су љубав, самопожртвовање и стварање стабилних и негованих породица.

Четврто, пол са собом носи различите улоге, али те улоге ће се донекле разликовати од културе до културе и од века до века. На пример, женски род носи са собом улогу мајчинства, али оно што мајчина улога подразумева разликује се у зависности од места и времена. Рађање деце, дојење и неговање биће константе с обзиром на биологију, али да ли ова улога нужно укључује (на пример) прање судова после оброка зависиће од културе. Биологија је стога постављена унутар културног континуума. Тако су девојке „мушкараче“ и даље жене, а „помало женствени“ мушкарци су недвојбено и даље мушкарци.

Пето, ми смо више од нашег пола.

Људска бића су (да украдем реч) констелација многих ствари: осим што је мушкарац, човек је и син, и (рецимо) водоинсталатер и Србин и демократа и еколог и љубитељ етно музике и гурман и љубитељ научне фантастике и зависник од укрштених речи. Односно, ми смо много различитих ствари и све ове ствари доприносе нашем идентитету и добро заокруженој личности.

Фокусирање на „родни идентитет“ привилегује један аспект нашег сложеног Ја на штету свих осталих. Истина је да је мушки пол важнији за нечији потпуни идентитет од љубави према укрштеним речима. Али је такође тачно да фокус на роду (као што се дешава у хомосексуалним и трансродним заједницама) гута и надмашује све остало на нездрав начин.

У овој констелацији различитих идентитета, вредности и обавеза, човек може да плаче, да се радује, да тугује и (у екстремним околностима) да изврши самоубиство. Човек је много ствари и способан је за многе реакције. Родна политика (како су то изразили трансродни апологети), са својим искључивим фокусом на род, чини дубоко медвеђу услугу сложености људске личности.

Коначно, трансродни покрет дубоко не поштује према стварност детињства.

Деца (тј. људска бића која очигледно још нису ушла у пубертет) не поседују способност да доносе мудре одлуке које ће утицати на њихов дугорочни развој. Западна цивилизација је то одавно препознала, па је забранила дечје бракове и деци ускратила право да гласају, возе, пију и служе у оружаним снагама. Ово укључује право на сексуалну активност, тако да се сексуални однос са малолетним лицем третира као силовање. Овај увид нужно треба да укључи забрану деци да доносе одлуке о својој сексуалној будућности, као што је право да узимају блокаторе хормона који ометају њихов сексуални развој и операције које мењају њихову сексуалну анатомију.

У нашем садашњем културном окружењу, вођеном либералном и левичарском идеологијом (противној науци), такве забране се превазилазе.

Деца се сада охрабрују да замисле да су емоционалне потешкоће које увек доживљавају у адолесценцији резултат њиховог биолошког пола и да их се, стога, могу решити трансродном променом, што подразумева операцију и хормонску терапију.

О потешкоћама и трагедијама које су повезане са доношењем погрешних одлука о промени пола није дозвољено да се дискутује у медијима и тиме налазе мало места у главама деце гурнуте у трансродну идеологију.

Тек након тога, када се искусе резултати таквих одлука, жртвама постаје очигледна трагедија трансродне идеологије. Али тада је већ касно. Они који су укорењени у искуству људске историје, без обзира на њихову религију или недостатак исте, треба да се одупру овој идеологији.

Стојимо на раскрсници, која ће за генерације које долазе одредити судбину наше деце. Протест против трансродне идеологије има своју цену.

Али цена за нашу децу и будуће генерације биће још већа.

Не смемо да ћутимо и не смемо да се повинујемо.

Цена таквог ћутања и повиновања је превелика.

Отац Стивен Фарли

ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/nootherfoundation/does-a-chicken-cry-responding-to-transgenderism/

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објваљено: 10.08.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име