Kада је доктор искористио њихов „потенцијал“, преузели су родитељи
Прве петроке за које се зна да су преживеле порођај и најраније детињство родиле су се у близини села Kорбеј, недалеко од Северног залива у Онтарију, у Kанади. Анет, Сесил, Ивон, Мари и Емили Дион дошле су на свет два месеца раније и већина је страховала да, тако мале, неће преживети.
Међутим, на свету их је донео доктор Алан Рој Дафо који је организовао друге породиље да донирају млеко за прехрану петорки, а укључиле су се и сестре из канадског Црвеног крста и – свих пет девојчица је преживело.
Бебе су постале звезде преко ноћи… и била је то најгора ствар која је могла да им се догоди!
Највећа “туристичка атракција” Kанаде
Породица Дион била је сиромашна. Отац и мајка били су радници и једва су састављали крај с крајем. Било је то довољно за Владу Kанаде да процени да девојчице “немају услова” за правилан раст и квалитетан живот и одузеле су старатељство родитељима доделивши га управо доктору Дафоу
И поред тога што су бебе биле потпуно здраве и добро неговане, када им је било само четири месеца, смештене су у специјално саграђену болницу. На први поглед, ова установа је изгледала као свака друга болница, али имала је и неке “спорне делове” – просторије које су биле отворене за туристе, личиле на забавни парк и у којима су посетиоци могли да “посматрају” петорке у игри или неким другим свакодневним активностима.
Место је ускоро постало познато као “Kвинтленд”, а девојчице су биле највећа туристичка атракција у земљ. Биле су под сталним надзором, бригу о њима водила је армија медицинских сестара и доктора који су спроводили бројна научна истраживања. Ретко су виђале икога ко није био члан медицинске екипе. По сведочењу оних који су бринули о њима, девојчице су “доктор” научила да кажу пре него “мама”.
Сваки тренутак дана петоркама је био брижљиво планиран. Пред посетиоцима су се појављивале три пута у дану, а како је јавност била јако заинтересована за њих, ускоро су се у продаји нашли и “сувенири” од којих су свакако најпопуларније биле лутке направљене по узору на Анет, Сесил, Ивон, Мари и Емили.
У периоду од 1934. до 1943. године преко три милиона људи посетило је “Kвинтленд”, а све се одвијало уз одобрење канадских власти. Девојчице су се појавиле и у три холивудска филма који су суштински били фиктивна прича о њиховом животу, а 1939. представљене су и будућој британској краљици Елизабети ИИ.
Верује се да су влада и локални предузетници захваљујући овом “бизнису” остварили профит од скоро пола милијарде долара. Сестре Дион, наравно, никад нису виделе ни цент од овог новца.
Трагичан живот изван “стакленог звона”
Девојчице су “излагане” све до своје девете године. Након грчевите борбе за старатељство у новембру 1943. коначно су враћене родитељима. Ипак, ово није био “хепи енд” њихове приче…
Након иницијалне трауме враћања оцу и мајци који су за њих били потпуни незнанци, сестре су се поново нашле у “шоу бизнису”. Овога пута, оном који су форсирали (и од њега зарађивали) њихови родитељи.
Сестре су вођене на турнеје, јавно приказиване окупљеној маси, а све како би се зарадило још новца. Уопште нису имале пријатеља, школоване су код куће и уопште – јако мало су знале о свету изван “стакленог звона” у ком су живеле. У каснијим интервјуима родитеље су оптужиле за вербално и физичко злостављање.
„Новац је чудовиште, а толико људи око нас нажалост му је подлегло,“ испричала је касније једна од њих.
Живеле су са породицом до 18. године, а онда прекинуле сваки контакт и са њима и са доктором Дафоом.
А после…
Насупрот светлима позорнице под којима су одрастале сестре Дион су касније водиле тихе и повучене животе. Три су се удале и имале децу. Једна је постала монахиња.
Влада Онтарија се формално извинила сестрама због експлоатације које су проживеле као деца. У марту 1998. добиле су 4 милиона као надокнаду за девет година проведених у “Kвинтленду”.
Емили је умрла још 1954. од последица можданог удара. Мери је преминула 1970. због крвног угрушка. Преостале три сестре живеле су заједно све док једна од њих – Ивон није умрла 2001. године.
Данас су живе још само две сестре – Анет и Сесил.
О њиховом животу урађено је неколико документараца, и написане су три књиге које су послужиле као инспирација за неколико серија и филмова.
Istorijski zabavnik
