Св. Нектарије Егински
-ПЕСМА БОЖАНСКЕ ЉУБАВИ
Љубaв – oд Богa је дaр,
благодаћу Божјом што чистој души се даје,
што походи душу и себе јој открива.
Божанска љубав
ни у ком засјати неће
без Божијег откривења.
Без дара откривењског
душом не струји благодат
и душа остаје слепа за љубав Божију.
Који узљубише Бога
к Божанској љубави хрле
благодаћу Божјом
што души се открива, дејствујући
у срцу свеочишћеном.
Благодат к Богу их привлачи.
Јер оног ко заволе Бога
први узљуби Бог,
тек потом он заволе Бога.
Који је Бога заволео
син љубави најпре је био,
а Оца Небеског тек потом узљубио.
И срце богољубно не спава никад, већ стражи
због огњене љубави своје…
И када спава човек
по нужди природе своје,
срце њехово стражи, хвалу узносећи Богу.
Рањено љубвом Божанском
срце тад не иште ништа сем Вишњега Блага.
Oд свега се одвраћа дpyгoг
и све му је ништавно сасвим.
Љубвом Божанском свеобузета,
душа се слади сва речима Божјим,
у шатору Божјем блаженствујући.
И уста оствара своја
дa кличе о чудима Божијим,
о слави Божјој, о величанству Божјем да сведочи.
И Богу душа тад поје и Бога беспрестано хвали.
И Богу свеусрдно служи.
И љубав Божанска тад душом овладава,
и мења је сасвим, и својом је чини.
Узљубивши Бога, душа заимава Бога
и љубав њена Божанска
тим се имањем разбуктава.
О, благо души што узљуби Бога,
јер срете се с Живим
Који јој испуни чежњу!
И душа тад одсеца сасвим
све жеље и чувства, и порив сваки
што туђ је љубави Божијој,
као презрења достојан и ње недостојан.
О, како силно на Небо се вазноси душа
што љубвом Божанском Бога узљуби,
ненаситна љубави Божије!
Ко облак лаки та љубав обузима душу
и к превечном извору своме,
и к Љубви непресушној носи је,
незгасивим сјањем је прожимајући!
Рањена Љубвом Божанском,
душа се радује непрестано.
Ликује она, од радости кличе,
пpeg Богом игра, јер битује сасвим
у покоју љубве Господње
као на водама тиханим.
И никаква печал земаљска
мир њен и покој не ремети,
и никаква жалост је лишити не може
радости њене и ликовања.
Богољубну душу
љубав к Небесима вазноси:
и она дише слободом
oд чувстава плотских,
од сопствене плоти, чак, своје.
Потпуно предав се Богу,
душа заборавља себе.
Божанска љубав јој даје
слободу присности с Богом;
слобода јој смелост даје,
а смелост – причешће (Богом)
а причешће – глад.
Љубвом Божанском свеуловљена,
ни о чем другом да мисли,
нити шта друго да хоће
душа богољубна не може!
Она непрестано уздише, она вапије:
„Господе, када ћу к Теби да дођем
и лице Твоје да видим?
Душа се се моја к Теби отима, Боже,
као што јелен хрли на изворе горске!“.
Таква је љубав Божанска
што душу собом уловљује.
О љубави, истинита и непрестана!
О љубави, уподобљености Божијем Лику!
О љубави, душе ми тихано насладошћење!
О љубави, божанска пуното мог срца!
О љубави, беспрестано сазрцање мог gyxa!
Ти душом ми вечно овладаваш,
ти брижно је грејеш и закриљујеш!
Ти је оживљујеш и к Љубви Божанској узвисујеш!
Ти срце моје испуњујеш
И Љубављу Божјом разбуктаваш!
И стремљење моје к Свевишњем ти оживљујеш!
И силом живоносном својом
силу душе ми ти укрепљујеш!
Ти душу ми способном чиниш
да љубави Божијој достојно приноси служење!
Ти дух мој обузимаш
и од путева земних га избављаш!
Ти дyx мој ослобађаш
Да би слободан хрлио
к љубави Божјој на Небу!
Ти си бесцена ризница верних,
Ти дар си свепречезнути тајанствених уздарја Божијих!
Ти – богослично сјање мог срца и душе!
О, ти која верне у децу Божију претвараш!
Ти украс си верних, Ти поштујеш приснике своје!
Ти – једина истински постојана, јер вечна јеси!
Ти – раскошна оgеждо богољубивих,
у којој стоје они пред љубављу Божијом!
Ти – сладости најлепша, јер Светога Духа си плод!
Ти верне освештаваш, у Царство Небеско их уводиш!
Ти – миомирисе који собом верне уловљујеш!
Тобом се верни блаженстсву рајском приопштују!
И светлост духовног сунца тобом у души просијава!
И духовне очи верујућих ти отвараш!
И тобом верни у слави божанској
и вечном животу учествују!
Ти рађаш у нама жеђ за Небесима!
Јер ти си та која Царство Божје на земљи
васпостављаш!
Јер ти си та која мир међу људима шириш!
Јер ти си та која земљу чиниш неболиком!
Јер ти си та која људе сједињујеш с Ангелима!
Јер ти си та која појање наше Богу приносиш!
Јер ти си та која у свему побеђујеш!
Јер ти си та која све превасходиш!
Јер ти си та која космосом заиста владаш!
Јер ти си та која премудро управљаш светом!
Јер ти си та која све држиш и која очуваваш све!
О, љубави, пуното мог срца!
О, љубави, сладосна иконо Исуса Најсладоснијега!
О, љубави, свештени печате ученика Господњих!
О љубави, знамене Најсладоснијег Исуса!
Чежњом за тобом прострели ми срце!
Испуни га благима, добром и ликовањем!
Учини га стаништем Духа Пресветога!
Разбукти га огњем божанским,
и спали му кукавне страсти,
да срце ми постане свето,
и поје ти хвалу непрестану!
Сладошћу љубави своје срце ми испуни,
да љубим једино Исуса,
Најсладоснијега,
Христа Господа мога
и појем Му бескрајну песму
од свецеле душе своје,
од свецелог срца свога,
од сила свих својих,
од свецелог духа свог. Амин!
