ПЕДЕСЕТ ЧЕТИРИ ЧИЊЕНИЦЕ О СМРТИ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА КОЈЕ МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ

Распеће су конструисали Персијанци 300 година прије Христа и развили Римљани 100 година пре Христа
1. То је најболнија смрт коју је човјек икада изумио, термин „мучење“ овде има највећу актуелност.
2. Ова казна је била, у првом плану, за најгоре преступнике.
3. Исус је био у потпуности раздевен и Његова одјећа је била подијељена између римских војника. „Дијеле хаљине моје међу собом и за доламу моју бацају ждријеб“ (Псалам 22, 18).
4. Распеће је Исусу гарантовало ужасну, спору и мучну смрт.
5. Исусова кољена су била савијена под углом од 45 степени. Био је принуђен да носи сопствену тежину мишићима кукова што је анатомски неправилан положај који може да се одржи не више од неколико минута, без грчева у мишићима бедара и кољена.
6. Исусова тежина је притискала Његове ноге клиновима који су били пробијени кроз њих. С обзиром на то да су се мишићи ногу брзо умарали, тежина Његовог тијела је требала бити пренесена на његове зглобове, руке и рамена.
7. Неколико минута након што су Га ставили на Крст, Исусова рамена су била ишчашена. Након неколико минута, Спаситељеви лактови и зглобови су, такође, били ишчашени.
8. Као резултат тих ишчашења, Његове руке су морале бити дуже 23 цм него обично.
9. Осим тога, у Псалму 22, 14 је написано: „Као вода разлих се; расуше се све кости моје“. Овај пророчки псалам веома концизно осликава Христово стање на крсту.
10. Након што су му ишчашени зглобови, лактови и рамена, тежина Његовог тијела је изазвала притисак на мишиће грудног коша.
11. Ово је натерало Његов грудни кош да се истури напријед и споља, у најнеприродније стање. Његов грудни кош се непрестано налазио у стању максималног удаха.
12. Да би издахнуо, Исус је морао да се ослони на ноге које су биле пробијене клиновима и да подигне сопствено тијело, дозволивши грудном кошу да се помјери напред и назад да би пропустио ваздух из плућа.
13. Његова плућа су се налазила у стању мировања са непрестаним максималним удахом. Распеће је катастрофа са тачке гледишта медицине.
14. Проблем је био у томе што се Исус није могао слободно ослонити на ноге зато што су мишићи Његових ногу које су биле савијене под углом од 45 степени, били натекли и много су бољели, налазећи се непрестано у грчевима и у анатомски неправилном положају.
15. За разлику од свих холивудских филмова о Распећу, жртва је била веома активна. Распета жртва је физиолошки била принуђена да се помјера горе и доле по крсту, на растојању од 30 цм да би дисала.
16. Процес дисања је изазивао страшну бол помјешану са ужасним осјећањем све јачег гушења.
17. С обзиром да је распеће трајало шест сати, Исус је све мање и мање могао да пребацује своју тежину на ноге, зато што су Његови кукови и други мишићи ногу све више и више слабили. Увећавало се и ишчашење Његових зглобова, лаката и рамена, тако да му је даље подизање Његовог грудног коша чинило дисање све тежим и тежим. Неколико минута након распећа, Исус је почео да страда од силног недостатка ваздуха.
18. Његови покрети горе и доле на Крсту да би дисао задавали су страшну бол Његовим зглобовима, Његовим стопалима и ишчашеним лактовима и раменима.
19. Покрети су му бивали разређенији у оној мјери у којој је бивао све више онемоћао, но ужас неминовне смрти од гушења, тјерала Га је да настави да се бори да би дисао.
20. У мишићима Исусових ногу се образовао страшан грч, услед притиска при покушајима да подигне сопствено тело да би удахнуо.
21. Бол од два здробљена нерва у Његовим зглобовима је буквално прштала при сваком покрету.
22. Исус је сав био покривен крвљу и знојем.
23. Крв је била резултат бичевања које Га скоро није убило, а зној резултат Његових покушаја да удахне. Осим тога, био је скроз наг, а јеврејске вође, маса и разбојници са обе стране крста су му се ругали и смијали. Осим тога, то је све посматрала Исусова сопствена Мајка. Замислите Његово емоционално понижење.
24. Усљед тога што није могао да врши адекватну вентилацију плућа, Он се налазио у стању хиповентилације.
26. Ниво кисеоника у његовој крви је почео да пада и код Њега се развила хипоксија. Осим тога, због ограничених дисајних покрета ниво угљен-диоксида у крви је почео да се повећава и то стање се назива хиперкапнија.
27. Раст нивоа угљен-диоксида (СО2) тјерао је Његово срце да лупа снажније да би повећао ниво кисеоника и удаљио угљен-диоксид.
28. Дисајни центар у Исусовом мозгу је слао хитне сигнале у Његова плућа да брже дишу. Почео је тешко да дише и испрекидано да кркља.
29. Физиолошки рефлекси су захтјевали од Њега да дубље дише и Он се невољно кретао по крсту још брже, без обзира на страшну бол. Болни покрети су спонтано почињали неколико пута у минути, на усхићење масе која му се ругала заједно са римским војницима и синедрионом.
30. Међутим, због Његове прикованости за крст и Његовог све већег умора, није више могао обезбјеђивати кисеоник за своје тијело.
31. Хипоксија (недостатак кисеоника) и хиперкапнија (вишак угљен-диоксида) су натјерали Његово срце да удара све јаче и јаче, зато му се појавила и тахикардија.
32. Исусово срце је тукло све јаче и јаче, а брзина његовог пулса је вјероватно износила око 220 откуцаја по минути.
33. Он није ништа пио током 15 сати, почевши од 18.00 часова претходне вечери. Подсјетићемо да је преживио бичевање које Га умало није убило.
34. Из Њега је лила крв по читавом тијелу, усљед бичевања, трновог вијенца, клинова у зглобовима и ногама, и због многобројних отворених рана које је добио приликом батинања и падова.
35. Исус је већ био у дехидрираном стању, Његов крвни притисак је пао до минимума.
36. Његов крвни притисак је био, вјероватно, око 80/50.
37. Имао је повреде првог степена, са хиповолејмијом (низак ниво крви), тахикардијом (превише брз пулс), тахипнејом (превише убрзано дисање) и хиперхидрозом (превеликим знојењем).
38. Исусово срце је око поподнева, вјероватно, почело да „прескаче“.
39. Плућа су вјероватно почела да се испуњавају плућним отоком.
40. То је толико погоршало његово дисање које је већ било компликовано.
41. Исус пролази кроз срчано и дисајно затајење.
42. Рекао је: „Жедан сам“, зато што му је тијело вапило за течношћу. „Сасуши се као цријеп крјепост моја и језик мој приону за грло и у прах смртни мећеш ме“ (Псалтир 22, 15).
43. Није могао да дише како треба и полако се задахњивао.
44. У овом стадијуму му се вероватно образовало и нарушавање крвотока (Хаемоперицардиум).
45. Крвна плазма и крв су се сакупили у простору око Његовог срца које се назива перикард. „Срце моје поста као восак, растопило се у мени“ (Псалтир 22, 14).
46. Ова течност око Његовог срца је изазвала срчани тампон (што је сметало Његовом срцу да исправно куца).
47. Због нарастајућих физичких потреба срца и развоја хаемоперицардиум, Исус је вероватно у коначници задобио експлозију срца. Његово срце је буквално пукло. Највероватније је ово био разлог Његове смрти.
48. Да би успорили процес смрти, војници су на крсту направили малу дрвену пречагу, која би Исусу дозволила да „привилеговано“ носи своју тежину на крсту.
49. Резултат тога је био да су на крсту могли да умиру и до девет дана.
50. Када су Римљани пожељели да убрзају смрт, они су просто ломили жртвама ноге, натјеравши жртву да се угуши у предвиђеном тренутку.
51. У три сата поподне Исус је рекао: „Сврши се.“ У том моменту је испустио Свој Дух и умро.
52. Када су војници дошли код Њега да му поломе ноге, Он већ бјеше мртав. Ни један дио Његовог тијела није био поломљен за испуњење пророштва.
53. Исус је умирао током шест сати, након најстрашнијих и најужаснијих мука које су икада измишљене.
54. Умро је да би сви људи могли да наслиједе Живот Вјечни.

„Јер Њега, који није знао гријеха, учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему“ (2 Кор. 5, 21).

Прилог настало на основу писања доктора Трумана Дејвиса

Превео са руског: свештеник Дејан Ђуричић

Преузето са ФБ странице Свети Јован Претеча