Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 4. децембра 2024. године, на Ваведење Пресвете Богородице, светом Литургијом у манастиру посвећеном том великом празнику на Сењаку.
– Нека је на здравље и спасење молитва и свето Причешће! Нека је срећан и благословен празник! Данас славимо Увођење у храм Пресвете Богородице, светије од херувима и часније и славније од серафима, Оне која је најузвишенија и најчистија, најсветија међу људима, јер је Њена вера била читав Њен живот. Њено биће је било вера стога што је Њена вера била и поверење у Бога и предавање у целости себе Богу. За Њу је воља Божја била једини принцип, једина смерница, једини пут, једини начин Њеног живота и Њеног постојања – поручио је патријарх Порфирије сабранима у великој београдској светињи саграђеној 1936. године добротом Персиде Миленковић, велике српске ктиторке и задужбинарке.
– Реч Божја је за Пресвету Богородицу била почетак, крај и садржај Њеног живота управо стога што је реч Божја за Њу била закон, што је у Њеном животу све било да буде по речи Божјој (Лк 1,38). У Њеном животу све је било свето. Отуда и ми данас Њу славимо, отуда се најпре угледамо на Њу. Уз све своје слабости и уздајући се у Њену љубав обраћамо јој се молитвама да нас Она заступа пред Богом, а Она то свакако и чини. Она је, дакле, и пример за углед. Постоје само две воље у искуству нашег живота. Једна је воља наша, друга је воља Божја. У зависности од тога за коју се вољу определимо као примарну, као темељну, као суштинску, као базичну, наш живот ће ићи у једном или у другом смеру. Уколико се определимо за вољу своју, уколико претежнија буде воља наша у нашим животима, онда ће све ићи искључиво и само у хоризонтали и наниже. Онда ће све бити пролазно, све ће бити релативно, све ће бити испуњено падовима и промашајима, слабостима. Међутим, уколико воља Божја буде претежнија, буде примарна, буде корен нашег живота, онда ће и наша воља прожета благодаћу Божјом и вољом Божјом не само бити оснажена, него ће бити освећена и просвећена благодаћу Божјом и као таква од пролазне, од релативне, од слабашне и промашене, постаће и она непролазна, вечна, чврста, снажна, спасоносна за нас чини – нагласио је Светејши и закључио:
– Да буде по вољи твојој, по речи Божјој, био је закон Пресвете Богородице, а Она као пример за углед и нама треба да послужи да то буде и правило нашег живота и закон нашег живота. Ако свака наша мисао започиње и завршава се речима: Да буде воља Божја, да буде по речи Божјој, у свему ћемо већ сада и овде видети вечност и видети смисао, у свему ћемо сада и овде бити учесници Царства Божјег и бити спасени и спасавани.
Уз молитвено учешће сестринства манастира Ваведења предвођеног игуманијом Теодором и многобројног верног народа престонице, Светејшем Патријарху саслуживали су преосвећена господа епископи хвостански Алексеј и липљански Доситеј, викари Патријарха српског; архимандрит Венијамин; протојереји-ставрофори Никола Трајковић и Милосав Радојевић; протојереј Ђорђе Стојисављевић; јереји Владимир Пекић и Жељко Јовановић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакон Василије Перић. Лепоти богослужења је допринело појање хора Мелоди под вођством Дивне Љубојевић. На крају свете Литургије, ветерани Војнообавештајне агенције уручили су Његовој Светости Патријарху високо признање њихове организације.
СПЦ
