Ако постоји неко место, неки кутак у Америци где сам осетио спокој и смирење какво бих раније искусио само када бих отишао на Свету Гору, у походе њеним манастирима и келијама, онда је то манастир рођења Пресвете Богородице у New Carlisle у Индијани.
Позиван сам и раније да га обиђем али некако ми се није дало, сваки пут би нешто искрсло, и тако…Изгледа да је било суђено да ме тамо одведе један случајан сусрет који ће се, искрено верујем, претворити у дуговечно пријатељство.
Оно што вас чим прођете манастирску капију дочека и помало затекне, збуни, навикле на рингишпил бетонске буке и ужурбаних слика великог града, јесте та тишина коју ремете само зрикавци и детлићи који доручкују добујући негде високо у крошњама околних туја.
Бурна историја и помоћ патријарха Павла
Манастир, бар званично, овде постоји од 1990.године, мада је идеја о њему живела и раније. Његова историја је веома занимљива, може се чак рећи и бурна, нарочито у годинама његовог постања.
Манастир су, наиме, основале монахиње из Охаја које су, после неспоразума са тамошњим владиком у то доба (владика је покојни, па му нећемо овде помињати име), одлучиле да крену пут Запада и потраже место на коме би могле Богу да се моле. Случај је хтео да сретну Олгу Попоф, ћерку дворског ботаничара руске царске породице Романов, која им је великодушно купила и поклонила имање (игром судбине управо ову некадашњу велику ботаничку башту у Индијани), и на крају постала једна од њих, монахиња.
На жалост, Олга није дуго уживала у овом рају на земљи, преминула је недуго пошто је подигнута и освештана манастирска црква, а ктиторска плоча са њеним именом подсећа на подвиг и доброчинство ове Рускиње.
Међутим, ни градња цркве ни њено освештeње нису протекли без проблема…Судбина се још једном поиграла са монахињама, јер је владика у чијој су немилости биле у међувремену прекомандован у Епархију средњезападноамеричку, под чију је јурисдикцију потпало и манастирско имање.
Монахиње тада пишу писмо патријарху Павлу, молећи га да их стави директно под управу Патријаршије у Београду, што он и чини, те им тако олакшава живот и службу Богу. Ускоро ће последњи српски светац бити први црквени великодостојник који ће обићи манастир и одслужити свету литургију…
Знање и вештине у дечјим камповима
Данас у манастиру живи шест монахиња, а води га игуманија, мати Макрина, родом из црногорског братства Жугића, млада и енергична жена топлих очију, иконостасног лика и брижног, мајчинског гласа. Она се брине о манастирском животу, организује програме и бесплатне кампове за децу, омладину и читаве породице, доводи врсне предаваче, професоре, лекаре, теологе, владике…
Па је тако ових дана, а поводом недавне трагедије у београдској ОШ “Владислав Робникар”, гост манастирског фестивала “Ђурђевак” био уважени психијатар Др. Синиша Трбојевић из Бостона, који је одржао предавање под радним називом “Знакови поред пута: Kолико знам своје дете”, после кога је разговарао са родитељима.
– Иначе на манастирским камповима деца уче српски језик и историју, певање, имају наставу из теологије, часове уметности, сликарства, спортске активности, девојчице уче да плету и хеклају а дечаци да раде послове на имању, а сви заједно праве чајеве од лековитог биља, кога има на претек на манастирском имању, каже Адам Шулубарић, ветеринар из Милвокија, један од пријатеља манастира који се труде да помогну сестринству.
Он додаје да је план да се у наредном периоду ангажује 20 образованих људи нашег порекла, истакнутих стручњака у својим професијама, који би у манастиру редовно држали предавања и часове деци и омладини.
Манастирски производи – лек за многе болести
На огромном имању које се простире на 18 хектара налази се и економија на којој пасу козе и овце, од чијег се млека праве изврсни сиреви, ту су њиве, баште и стакленици са којих се убире летина, поврће и воће од којих се прави зимница, ракија, џемови, врхунско јабуково сирће, итд.
Овде расту лековите травке које вредне монахиње беру и од њих праве чајеве, мелеме, тинктуре, уља, сапуне, свеће, а ројеви пчела са њихових цветова купе полен и праве мед који, заједно са осталим производима, можете да купите у манастирској продавници/библиотеци.
Људи из целе Америке долазе овде а неки прелазе стотине километара да би се помолили Богу за здравље у манастиру чија је заштитница Пресвета Богородица.
-На имању пасу и два магарца, која служе да повуку неки терет, а још више да уплаше којоте из оближњих шума који би могли да угрозе овце и козе. Kозје млеко и сурутка са овог имања помогли су до сада многим нашим људима који су оболели од разних болести, па и оних најтежих, попут канцера. Око манастира и на имању увек има неког посла, увек се нешто ради и дешава, па је свака помоћ монахињама добродошла, истиче Шулубарић, који позива све оне који желе и могу да помогну својим радом или донацијама да се јаве манастиру (Тел: 574-654-7994).
Serbian tmes
