Лето Господње 2020. oтпочело је бурним догађајима на локалној, регионалној и светској сцени. Многи од тих догађа су наслеђени из ранијeг, не мање бурног периода. На локално-регионалној позорници догађаје је обележило доношење „Закона о слободи…“ у Црној гори који је изазвао снажно противљење Митрополије Црногорско-приморске и грађана Црне горе. Са друге стране, на међународној црквеној сцени напетост изазвана цариградским признањем украјинскe цркве још увек није разрешена. Прошлу годину су обележили медијски сукоби који су се одиграли између појединих архијереја СПЦ, а све то је кулминирало потенцијалним „сецесионистичким“ проблемом епархија СПЦ у САД. На све то, почетак Васкршњег поста поклопио се са проглашењем пандемије Коронавируса.
Како је СПЦ деловала у свим поментим ситуацијама?
Као прво, и поред медијских спекулација о сукобу унутар СПЦ на линији Београд – Подгорица, састанци патријарха Иринеја са епископским саветом Митрополије и одлуке о заједничком деловању у противљењу закону који за циљ има одузимање имовине СПЦ у Црној гори посведочио је неоснованост медијских извештавања. Патријарх Иринеј је мудро прихватио предлоге епископа са терена, истовремено им пруживши подршку.
У својим сусретима на међународном нивоу, он је тражио подршку за Митрполију.
То се десило најпре у Аману. Осим што је братски састанак православних поглавара потврдио догматски став у вези са давањем аутокефалије (чиме се још једном оспорило признање неканонске УПЦ) у саопштењу архијереја је изражена и подршка борби СПЦ у ЦГ против отимања њене имовине.
Учешће СПЦ на братском састанку у Аману, можда је неком изгледало као непотребно замерање Цариграду, који је признао УКП (и незванично лобирао против одржавања братског састанка у Аману). Међутим, то је оповргнуто већ у наредним данима у САД где се патријарх Иринеј састао не само са званичницима америчке администрације, већ и са високим и утицајним представницима Васељенске патријаршије у САД. И док је од државних званичника патријарх тражио да се више пажње посвети српским интересима, од представника ЦГД је добио уверења да ће се залагати, као у ранијем периоду, за очување имовине СПЦ у Црној гори. Том приликом патр. Иринеј није пропустио да изрази своју захвалност архиепископу који је омогућио да српска заједница у Њујорку за своје потребе користи грчки храм током периода обнове Саборног храма Светог Саве.
Овим посетама, српски патријарх Иринеј је мудро искористио своје путовање у САД да појача позицију СПЦ у свету и у међуцрквеним православним односима, а не само да посети српску заједницу и учествује на сабору СПЦ у САД, што је био његов основни циљ. Што се тог циља тиче, показало се да је патријарх успео да амортизује несугласице и да покаже да су оне биле много мање него што се то медијски хтело показати. Потврђено је јединство епархија СПЦ у САД са матицом, односно са патријаршијом у Београду, повучене су одлуке које су изазвале неразумевања и установљени су принципи о будућим корацима.
Коначно, иако је исказао непоколебљиву веру, патр. Иринеј је прихватио позив да својим примером покаже како се треба придржавати званичних инструкција државних и лекарских служби у вези са коронавирусом. Овај пример је потврђен и оснажен и званичним саопштењем Синода којим патријарх председава, у којем су грађани позвани на поштовање прописа које доносе државни органи.
Потпуно супротно пропаганди, патријарх је показао разборитост, мудрост и истинску пастирску бригу за српски народ и Цркву којом руководи.
Одмерен наступ и блага реч у унутарцрквеним споровима и оштар наступ па често и врло оштре речи и ставови које ни превејани политичари нису спремни да изнесу када је у питању одбрана интереса православља од агресије секуларних власти је оно што је обележило досадашњи рад патријарха Иринеја.
Ма колико се од појединих медија покушало приказати деловање патријарха Иринеја или као неодлучно или као екстремно, истина је заправо да је патријарх увек био на оној златној средини на коју су често указивали и његови претходници на трону српских патријараха а која је заправо једина конструктивна и спасоносна позиција како за цркву тако и за народ.
за сајт ЧУДО: Јован Благојевић
