Цариградски патријарх Вартоломеј свечано је отворио 4. међународну конференцију о еколошком благостању под називом „Вештачка интелигенција, техноетика и млади“ у петак, 20. децембра 2024. године, у школи у Мараслеју. Конференција, коју организује Лабораторија за примењену филозофију Одељења за филозофију Атинског националног и Каподистријанског универзитета, одржава се под покровитељством Васељенске патријаршије.
Патријарх Вартоломеј је у свом говору истакао да је тема вештачке интелигенције била детаљно размотрена током недавног Сабора јерархије васељенског престола, где је архиепископ аустралијски Макарије одржао веома проницљиву презентацију. Осврнуо се и на недавну научну конференцију коју је организовао Синодални одбор за биоетику Васељенске патријаршије, као и на значајну конференцију чији је домаћин био атински Богословски факултет , а обе су допринеле дубљем разумевању овог критичног питања.
Како је навео Цару градски патријарх, то показује да „Православна црква и њена теологија нису равнодушни према савременом свету, културним и научним збивањима, друштвеним догађајима, као ни историјским условима који обликују животе верника“.
Васељенски патријарх је, између осталог, истакао:
„Православно предање је непресушан извор животних принципа и истина за човечанство и свет. Наравно, изузетни теолошки текстови не садрже готове одговоре за бављење савременим проблемима. Уместо тога, они захтевају проучавање и озбиљан теолошки напор да се артикулише предлог живота, слободе и универзалних вредности Православља. Из тог разлога, са задовољством видимо да се теологија бави темом „вештачке интелигенције“. Поново је потврдио своју улогу „теологије дијалога“ и истакао светост људске личности и посвећеност њеном пуном поштовању. Теологија ће истрајати у истраживању извора и споменика наше вере, црпећи инспирацију и храну из Истине, која за хришћане није само „идеја“ већ „личност“ – оваплоћена Реч Божија. Она је и темељ и хоризонт наше слободе, обухватајући њен светски израз и вечну димензију.
Она ће се обратити савременом човечанству, преносећи благовремено спасоносно Јеванђеље Христово, увек у вези са централним питањима људског постојања, знаковима времена и ангажовањем човечанства у култури и цивилизацијама нашег света.
У светлу изузетног напретка науке и технологије, потврђујемо наше уверење да ова достигнућа, када се користе одговорно и етички, могу допринети истинском напретку без угрожавања основних моралних и духовних принципа и вредности. Ми не сматрамо да је сукоб између вере и науке неизбежан.
Таква перспектива произилази из неразумевања суштине и сврхе ове две дубоке духовне силе, које заједно служе човечанству. Свети и велик сабор Православне Цркве (Крит истакао је ову хармонију, наводећи да је „за Православну Цркву способност научног истраживања света богомдани дар човеку“ .
На другом месту у свом говору Патријарх је нагласио:
„Ваша конференција – наша конференција – такође се фокусира на младе људе, чији ће се животи неизбежно одвијати у окружењу које је обликовано динамичном интеграцијом вештачке интелигенције у наше свакодневно постојање.
Очигледно, нова генерација није ни технофобична ни равнодушна према новим технологијама, јер су оне саставни део њиховог живота. Црква, док се залаже за одговорну употребу вештачке интелигенције, подстиче младе да негују „духовну интелигенцију“ истражујући и прихватајући непроцењиво духовно и културно благо нашег православног предања. Ово је у складу са позивом који им је упутио Сабор на Криту у својој поруци: „Православна Црква се обраћа младима, који траже живот пуноће обогаћен слободом, правдом, креативношћу и љубављу.
Позива их да се свесно повежу са Црквом Христовом, која је Истина и Живот, и да се активно ангажују са црквеним телом, уносећи своју енергију, бриге, тежње и очекивања. Млади људи нису само будућност Цркве; они су његово динамично и креативно присуство, како локално тако и шире.
Детињство и адолесценција су најформативније фазе живота и пружају идеалну прилику да се младим умовима и срцима усади дубоко поштовање према светости и лепоти људске личности, као и дубока брига за интегритет твари.
Млади показују већу бригу од одраслих за заштиту природне средине, тежњу за правдом, неговање мира и неговање културе солидарности. У том смислу, многи млади људи данас, чак и ако нису активно укључени у литургијски живот Цркве, служе као носиоци, заступници и практичари заједничког и друштвеног етоса.”
Претходно се присутнима обратио професор Евангелос Протопападакис, директор Лабораторије за примењену философију Националног и Каподистријанског универзитета у Атини и магистарског програма: етика, право, добро.
Са енглеског језика превео протођакон Радомир Б. Ракић
orthodoxtimes
