У време Јеванђеља, таленат је означавао веома велику суму новца. Таленат је одговарао шездесет мина. Мина је износила сто динара. Током земаљског живота Спаситеља, обичан радник је зарађивао један динар дневно. Параболу о талантима налазимо у двадесет петој глави Јеванђеља по Матеју:
„Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао; Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.“
Матеј 25:14-30
Припремајући се да напусти овај свет, Христос је задужио своје ученике, како дванаесторицу апостола тако и остале, да наставе Његово дело и да се старају о свом личном и спасењу других. Да би Његови следбеници могли успешно да раде, Он им је дао суштинске духовне дарове – таленте – сваком према његовој снази. Као што смо видели у параболи о минама, човекова духовна снага је одређена тиме колико је добро научио да превазиђе сопствену вољу и да врши вољу Божију. Ко је стекао већу снагу, прима и веће дарове. Другим речима, Господ дели своје дарове у складу са бројем мина које човек добија. Тада је Христос напустио овај свет.
Не треба мислити да се све ово тиче само Апостола и осталих непосредних ученика Христових. И до данас Господ раздаје своје духовне дарове наследницима Апостола – пастирима Цркве – а такође, уопште, свим хришћанима који верују у Њега, који имају жељу да Му служе, ма колико она била мала била. Таланти у параболи означавају свеукупност свих добрих ствари које је Бог дао човеку. Материјални таленти – то су богатство, повољни услови живота, друштвени статус и добро здравље. Таленти душе – то су бистар ум, добро памћење, разноврсне вештине у уметности и занатима, дар речитости, храброст, осећајност, саосећање и многе друге особине које је у нас ставио Створитељ. Има и талената духа. Апостол Павле набраја неке од њих у својој Првој посланици Коринћанима: Но свакоме се даје пројава Духа на корист.Јер једноме се даје кроз Духа ријеч мудрости; а другоме ријеч знања по истом Духу;А другоме вјера истим Духом; а другоме дарови исцјељивања истим Духом;А другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика. А све ово чини један и исти Дух, дијелећи свакоме понаособ како хоће.Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос. (1. Коринћанима 12:7-11).
Овоме ћемо додати дар молитве, дар охрабривања, дар праведног управљања. Има много поклона – не можете их све набројати. Све ове дарове Господ даје својим следбеницима за њихову употребу и за добробит других. Онај који је добио пет таланата отишао је и употребио их у послу и стекао још пет таланата. На исти начин, онај ко је добио два таланта, стекао је два друга. Треба повећати примљене таленте. Али – како?
Свака природна способност, било да је то склоност за музику или сликање или нека друга способност повећава се вежбањем. На потпуно исти начин се вежбањем увећавају духовни дарови – таленти. На крају крајева, таленти су и способности. Пошто смо добили неке дарове од Господа, морамо их користити у размени. Тада ће расти непрекидно. Само се не сме остати неактиван.
Примивши, на пример, дар молитве, морамо се усрдно молити за себе и за друге; примивши дар поучавања, морамо образовати друге и тако даље. Апостол Павле пише: Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата: ако је пророштво, нека је по мјери вјере; Ако је служба, нека је у служењу; учитељство, нека је у учењу;Ако је тјешитељ, нека тјеши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. Љубав да не буде лицемјерна. Мрзећи зло држите се добра.(Римљанима 12:6-9).
Ако поступамо по савету Апостола, можемо бити сигурни да ће се наши таленти повећати. Тако су поступиле верне слуге поменуте у параболи. Али онај који је примио један талант оде и закопа га у земљу и сакри сребро свог господара. Овај слуга је сакрио свој један таленат, односно није показао ни најмању жељу да га искористи. Важно је обратити пажњу на чињеницу да је овај слуга свој таленат закопао у земљу. То значи да је он од Бога дате способности користио само за боље уређење својих овоземаљских, световних послова, а не на корист своје душе.
Онај који је примио пет таланата и онај који је добио два, показали су једнаку ревност у раду за Господа, и зато су и они добили једнаку хвалу. Господ цени марљивост. То је видљиво и из нарације о удовици која је у храмску ризницу ставила само две лепте. У Господњим очима, ове две лепте су се показале вреднијима од великих донација богатих. У малом си био веран, над многима ћу те поставити за владара.
Духовни дарови које слуге примају у овом свету су бедни у поређењу са онима које примају у свету иза гроба. Уђи у радост господара свога – говори Господ верним слугама. Бог је свеблажени Дух, и зато је непрестана радост коју је Он припремио онима који Га љубе недокучива човековом разумевању.
Као што пише апостол Павле: Што око не виде, ухо не чу, нити је ушло у срце човеково то је Бог припремио онима који га љубе. За свој немаран однос према духовним стварима, трећи слуга је добио само један таленат. Али могао је да повећа и овај таленат, да је то желео. Али он је, због своје лењости, остао неактиван. Пошто је био зао, отишао је толико далеко да је оптужио свог господара за неправду: …ти си тежак човек, каже слуга, жањеш где ниси посејао. Ниси ми дао довољно дарова, и желиш од мене да и сам духовно успем и гледам на корист других. Плашио сам се да употребим твој новац у трговини да га потпуно не изгубим и да за то добијем казну од тебе. Отишао сам и сакрио твој таленат у земљу; ето ти је твој. Бар сам ти вратио новац нетакнут.
Овај слуга се чак поносно хвалио да је свој таленат вратио господару нетакнут. Он као да не примећује да вређањем свог господара, називајући га суровим и среброљубивим човеком, изриче казну против себе. Ако је господар суров, онда је на њему било да се још више потруди и да се плаши; ако господар тражи туђе, утолико ће више тражити своје.
И Господ је изрекао свој суд овом лењем и дрском слузи: Узми, дакле, таленат од њега и дај га ономе који има десет таланата. Јер свакоме ко има даће се и имаће у изобиљу, а ко нема одузеће му се и оно што има. И баците безвредног слугу у таму спољашњу: тамо ће бити плач и шкргут зуба.
Као у параболи о минама, благодат се одузима немарном и даје се ономе ко доноси највеће плодове у Царство Божије. Што је човек богатији врлинама и другим духовним даровима и талентима, то већу корист доноси ближњима. Безвредни слуга је бачен у спољашњу таму. Спољашња тама је стање душе која борави ван заједнице са Богом. Бог је светлост, и ко у Богу пребива у светлости. Онај ко је лишен општења са Богом јер су његова дела ништавна за Бога, лишен је светлости и, природно, налази се у тами (1. Јованова 1,5-7; 2,8-11).
Да би се избегао овај спољашњи мрак, човек мора, док има времена, увећавати своје таленте. Крст нечијег живота, они услови који нас окружују у животу су такође таленат, такође је нешто што морамо искористити, што морамо учинити да се умножава и увећава. И ма колико тешки били ти услови у којима пролази живот хришћанина, какви год се тамни облаци над њим скупили, он увек излази као победник, ако је у стању да остане веран Богу до краја свог земаљског боравка, не само речју, већ и делом. А то значи да непрестано повећавамо таленте које нам је Бог дао.
ИЗВОР: https://stjohndc.org/en/orthodoxy-foundation/parable-talents
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 19.04.2022.
