Да ли можете да замислите да су се некада Шумадијом шетали мамути, носорози и лавови? Можда звучи чудно, али исцрпна истраживања Рисовачке пећине показују нам управо то!
На око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача, налази се улаз у истоимену пећину из доба палеолита. Заједно са бочним каналима, дужина ове печине износи 190 метара, а научници је сматрају једном од пет пећина на Балкану у којој је потврђен живот неандерталца – ловца.
Научници су настанак пећине сместили у доба креде, односно период који је трајао од пре 144 до 65 милиона година. Археолошко-палеонтолошка истраживања у Рисовачи почела су почетком 1950-их година, а вођење тих радова поверено је др Бранку Гавели. Да је откриће палеолитских култура у Србији било од огромног научног значаја – толиког да је премашивало границе наше земље, доказује и чињеница да је др Бранко Гавела био позван да о свом истраживању одржи предавање и на чувеној Сорбони. Вест о открићима пренели су тада и сви релевантни страни медији.
Поред изузетног открића живота палеолитског човека, по врстама животиња, обиљу и очуваности фосилне фауне, Рисовачи припада једно од најзначајнијих места у Европи.
Дугогодишњим истраживањима пећине Рисовача откривене су фосилизоване кости фауне четвртог леденог доба (пре око 100.000 година) – пећинског медведа, пећинског лава и хијене, дивљег коња, дивљег говечета, џиновског јелена, рунастог носорога, мамута, бизона… Према типолошком регистру фосила откривених у Рисовачи, фауна у њој обухвата двадесет врста, а кости животиња које су откривене претежно припадају степским топлодобним животињама.
Табеларне приказе животињских врста израдио је Иван Раковец и током свог истраживања открио да се у млађем плеистоцену, први пут на тлу Југославије у фосилним депоима Рисоваче, појављују фосили изразито степског дивљег магарца.
Количина фосилних остатака животињских врста откривених у стратумима ове пећине показује да највећи број припада пећинском медведу. Данас готово да не постоји медвед који би могао, по величини и тежини, да се мери са палеолитским пећинским медведом. Мужјаци су у усправљеном положају имали и до 3,5 метра, а били су тешки и до 1000 килограма. Због великих климатских промена које су се дешавале у то доба, због нестанка вегетације и других леденодопских (не)услова, медведи су мигрирали и нестали са овог простора пре 25.000 година. Заједно са медведима, из ледом прекривене средње Европе ка јужној Европи и Африци, мигрирала су и друге животиње.
Од свих откривених врста само три животиње су изразити представници хладне климе – бизон, мамут и рунасти носорог.
Овим локалитетом некада су се шетала крда рунастих мамута, можда, по изгледу, наимпресивнијих животиња леденог доба. Мамут који се шетао овим пределима био је величине данашњег слона, а тело му је било прекривено дугом вунастом длаком.
Пећина Рисовача једна је од најисцрпније истражених пећина у Србији, и као и у време првих ископавања, остала је једна од најзначајнијих локалитета у Европи. Геолошком стратификацијом обухваћено је тринаест слојева који сведоче о настанку цивилизације.
Извор: Национална Географија
