„Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског“ — доста позната Jеванђелска изрека. Ову фразу изговара Христос у Јеванђељу по Матеју. Путујући кроз Јудеју, са апостолима прелази Галилејско море, а његови ученици се сете да су заборавили да понесу хлеб са собом. Ево како се то приповеда у Јеванђељу:
„И ученици његови полазећи на ону страну, заборавише узети хљеба. А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског. А они помишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хљеба узели. А Исус разумјевши рече им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели? Зар још не разумијете, нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? Ни оних седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? Како не разумијете да вам не рекох за хљебове, него да се чувате квасца фарисејског и садукејског? Тада разумијеше да не рече да се чувају квасца хљебнога, него науке фарисејске и садукејске.“ (Мт. 16:5–12).
Док читамо овај одломак, можемо да осетимо да Христос говори ученицима о нечему што само они могу разумети. Значење ове речи се мора тражити између редова, иначе како би апостоли одједном схватили Христове речи када он понавља ту фразу: „Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског“? Чињеница је да је међу Јеврејима реч „квасац“ имала више значења.
Квасац се могао наћи у сваком јеврејском дому. Било је то мало парче ферментисаног теста које је сачувано од претходног печења и коришћено за прављење квасног хлеба. Тако су ученици Христови мислили да реч квасац означава хлеб, који ће морати да купе. Што се тиче помињања фарисеја и садукеја који су били непријатељски расположени према Христу и Његовим следбеницима, апостоли су вероватно мислили да их је кроз овај фигуративни израз Христос упозорио да не једу локалну храну. Чињеница је да су границе Магдалинске, где су Христос и Његови ученици прешли, били насељени углавном паганима, са којима су се Јевреји гнушали да комуницирају, а још више да примају храну од њих.
Дакле, апостоли су одлучили да их Христос, приметивши одсуство хлеба, опомиње да не купују нечисти пагански хлеб. Како пише архимандрит Јануарије (Ивлев), „није сасвим јасно зашто им је Учитељ квасац назвао „фарисејски и садукејски“. Али ученици или нису придавали никакав значај овим речима, пропуштајући их мимо ушију, или су, знајући негативан однос Исуса према фарисејима и Садукејима, разумели Његове речи на овај начин: хлеб на овој обали није добар, подсећа на непријатељски расположене фарисеје и Садукеје. Међутим, Исус разуме предмет размишљања ученика и замера им: Шта мислите у себи, маловерни, да нисте узели хлеба? Да би нагласио да сада не говори о хлебу, Он подсећа ученике како је са пет хлебова нахранио пет хиљада људи. Христос заправо тражи да се не брине о храни, јер Он сам може да се побрине за то. Сада, отклонивши сумње ученика, Он опет понавља: “Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског“. И апостоли коначно схватају значење његових речи.
Чињеница је да је реч „квасац“ имала још једно значење – индиректно. Квасац је могао лако да иструне и почне да смрди, посебно у локалним условима где је врућина. Стога су Јевреји повезивали квасац са нечистим, грешним стварима. У припреми за празник Пасхе, на пример, из куће се износио сав квасац, а уместо квасног хлеба пекли су се бесквасне лепиње. Такво предање је Бог завештао Мојсију: „Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дaна истога мјесеца увече. За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим…“ (2 Моj. 12:18-19).
Квасац, посебно стари, постао је метафора за нешто зло и лукаво, и често се у том смислу помињао у светим текстовима. На пример, Прва посланица Коринћанима: «Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине». (1 Кор. 5: 8), Посланица Галатима: «Мало квасца укисели све тесто». (Гал. 5: 9).
Апостоли су свакако били свесни овог значења речи „квасац“. На крају су схватили да их Христос учи да се не боје нечистог хлеба, већ лошег утицаја фарисеја и садукеја, који су сметали тада Исусу, провокативним питањима и захтевима да им покаже знак са неба. А ако то схватимо шире, Христос нас учи да се чувамо лажних учења, упозорава на грех и лицемерје.
Превела редакција Чудо
Фима.ру
Не капирам ништа.