У меланхоличном светлу стамбених зграда, у болницама и затворима, на улицама и на маргинама друштва, налазе се свете душе које исповедају Христа. Оне никада неће бити проглашени светитељима.
Стари светогорци су говорили: “… много је невидљивих светаца, које нико не познаје осим Бога и који ће нам се открити у тешким временима и данима…“.
Нико од нас не може рећи у ком срцу Бог почива. То је потпуно Његов избор. Зато ћемо се у Његовом Царству наћи пред великим изненађењима. Он познаје своју децу, душе које сијају само он зна да разликује.
Јер „свеци“ не морају увек да носе одежду. Могу бити обучени у плаве фармерке или плисирану сукњу. Уосталом, шта би значио рај без свих њих?
