Не знам колико пута ће нас ситуације навести да изаберемо пут стрпљења, у страстима и слабостима, тешким односима и породичним ситуацијама, у животу уопште, али треба да знамо да стрпљење није порицање онога што се дешава, већ ишчекивање онога што може доћи, увек боље и светлије од онога што данас имамо или трпимо. Будућност осветљава нашу прошлост и нашу садашњост. Не размишљајте о томе шта сте, већ о томе шта можете постати.
Још дубље и богословски речено, трпљење је увек ишчекивање самог Бога. Живим и чекам свог Господа. Кажем му:
„Ево ме, Господе…. можда у свом паклу, али увек верујем у Твој рај…“
„Дођи, Христе мој, и сањај у мени оно што спремаш за сутра, а ја данас не могу да видим…“
