Ћерка компанија Јунити се зове Зива Динамикс. И имају демо, где можете видети да ефективно не можете направити разлику. У овом случају, то је веома опасно јер верујемо да смо неко ко се налази у виртуелном свету, и наравно, потпуно губимо контакт са стварношћу. Видећете.
Посебно је неопходно да деца не дирају ове ствари, јер су те ствари веома близу стварности и привлачност према њима је велика. Али ове виртуелне ствари никада неће испунити особу.
Увек ће нешто недостајати.
Посебно детету.
Недостајаће љубав, изостаће благодат Божија.
И због тога, што су стварније, што више желе да постану замена Бога, то ће на крају бити чудније. Што је симулација ближа стварности, то постаје чуднија. Ова долина необичности створиће суптилније и дубље проблеме.
Много дубље.
На пример, сећам се, дете је било у колима у великом граду у Румунији. Био је са оцем и дошли су до знака за заустављање на пешачком прелазу. Наравно, отац је стао и једна старија госпођа је прелазила полако, полако. Одједном дете хистерично повиче: „Прегази је! Прегази је! Добићемо бодове!” Тако је дете тражило од оца да убије старицу пред њима, како би добило бодове. То дете није могло да разликује шта је стварно и шта је имагинарно. Мислио је да је то игра у којој можеш све. Наравно, без гриже савести. А ово је страшно. То је страшно.
И знам људе који су долазили на исповест, а заправо су плакали јер нису могли да побегну од измишљене особе коју су створили у свом уму, из игре, филма и тако даље. Разумете? Због тога је потребна противтежа.
Бог нам је потребан.
Кад кажем Бог, конкретно мислим на пост, аскезу, као изворе спасоносних подвига за излазак из свих ових ужитака виртуелног света, који заправо не постоји. Он постоји само у нашем уму. И, наравно, на екрану и одатле улази у наш ум.
Потребан нам је директан контакт са стварношћу.
Баш како сам и ја сада; у шуми сам, седим на камену, хладно је, али не могу нешто да не осетим. Релативно је хладно, али је веома лепо напољу. Заправо је топло, али и хладно овде. Морамо имати контакт са стварношћу, а посебно са другима. Не знам да ли знате ово, али у овом тренутку постоји болест, велика болест која се зове агорафобија. То значи да је то страх од одласка на „агору“, одласка на отворено. Агорафобија, можете погледати и видети.
Не желите да идете напоље, не желите да идете са другима, а ви сте тамо, у свом свету, као биљка. Опростите што овако говорим, али ово је истина. Потребна је велика разборитост јер постепено спровођење ових ствари – наравно, желимо да се то не спроводи – али то већ постоји. Морамо да улазимо веома опрезно и то са постом, а ја говорим о посту и од хране, али посебно о посту са скраћеним временским периодом и са строгим програмом излагања виртуелном.
Да не скролујем по цео дан на телефону, да видим богзна шта. Зато што на крају не видимо ништа. Има толико ствари које гурају у том правцу и држе нас тамо заробљене. Ви добро знате на шта мислим, надам се да не знате, али знам да знате.
На папиру је све јако добро јер су трошкови особља смањени, значи све је електронско, све је на компјутерима, остајете код куће, не морате да се крећете, све је централизовано, тако да не морате стално попуњавати формуларе и томе слично. Има предности. Али, у пракси је цена висока.
То чини администрацију знатно ефикаснијом. И наравно, велика жеља великих друштвених медија, компанија за игре на срећу, филмова, да максимизирају свој профит. Разумете? Сви желе да иду у том правцу.
Да, али цена је људска душа.
Цена је људска душа.
Разумете?
Морамо што више избегавати све што је од страсти. А с друге стране, имати разборитост да не заузимамо екстремне позиције. Да будемо свесни да је главни проблем потчињавање људи страстима.
Наравно, требало би да зауставе ово. Али шта ћемо рећи? „То је то, стани“? Да, тако треба, али ко ће нас слушати?
Разумете?
Није могуће.
Не можете рећи великим компанијама, Мети или старом Фејсбуку да престану. Ко ће нас послушати? Разумете? Морамо бити мало реални.
Због тога треба да знамо шта да радимо себи.
Као што сам рекао – контакт са другима, љубав, молитва, посебно треба да се молимо, и да имамо контакт са стварношћу. Значи, отићи у природу. Као што сам ја овде. Треба да се молимо и да имамо контакт са стварношћу.
То је веома важно.
Велики проблеми овде, поред горепоменутих, на све те ствари бих додао и страсти. Људска грешка има веће реперкусије у електронском окружењу.
Зато никада не треба заборавити на смирење.
Тако на пример, у стварном окружењу, значи у стварном животу, ако погрешим, као на пример посечем дрво, пошто сам овде окружен дрвећем, погрешио сам, није добро, али то је то.
У електронском свету… Заправо се сада сећам, чувеног случаја ракете. Стари случај. Нећу да наводим пример из свакодневног живота да не буде полемике, говорим о Ариани 5. Ова ракета је због грешке у програмирању експлодирала око 7 секунди након полетања и разнела се у парампарчад, заједно са стотинама милиона евра, то је била цена сателита и целе структуре. Требало би да знате да је то била грешка у програмирању. То се у програмском језику зове ‘преливање‘. Али, због једне врло мале ствари, цела ракета је експлодирала. Нестало је стотине милиона, или можда милијарди, не сећам се тачно, евра.
Дакле, оно што желим да кажем је да је електронским путем лако направити много већу штету.
С друге стране, одговор других, говорио сам о систему социјалних оцена: ако ниси добар дечко, на клик, на дугме – гаси ти се рачун у банци. Као што су их затворили у Русији због рата, санкција, одједном. У прошлости, у стварном свету, ако је особа имала нешто новца испод душека, морали бисте да уђете у њен дом са полицијом да узмете њену врећу новца. Шта сте друго могли да урадите? И наравно, колико бисте могли узети? Зато што су га имали код куће. Док сада имају у банци, па неко има милијарде и бум! -притисак на једно дугме и нема их. Више немате приступ. Електронске последице су озбиљније.
Браћо, не стављајте паре под душек, али добро погледајте своју готовину, јер је нећете још дуго гледати. Рекао сам да је електроника много практичнија, на папиру. И због овога, електронски новац, електронски банковни рачун, јер га имамо и ми, са онлајн управљањем на компјутеру, као што многи имају, много је лакше, одмах плаћамо у Патагонији, у Кини или Бог зна где. Можете извршити тренутна плаћања на великим удаљеностима. Схватите да ће готовина и папирни новац нестати.
И поред тога, у случају готовине постоји проблем преваре, новца на црном тржишту и тако даље. А ако постоји глобални систем електронског новца, онда је, наравно, све јако добро. На папиру. Али ако ниси „добар дечко“ и не слушаш Државу, твој банковни рачун је затворен. Разумете?
И као што сам вам рекао, ко вас пријављује? Ко одлучује да ниси добар дечко? С друге стране, могућност нашег одговора на то је много мања. У тренутку када неко дође да вам узме паре из куће, не дај Боже, ја не кажем да радите ово, али ви се ухватите за оружје, или урадите нешто. Вичеш, зовеш у помоћ. Тражиш браћу и пријатеље да дођу. Наравно, ружно је то и тако даље. Или објасните да је то погрешно и тако даље.
У случају да вам угасе рачун у банци, коме ћете објаснити? Објаснићете монитору који ће навести „Приступ одбијен“. То је коме ћете то објаснити. Или ћете отићи до госпође на шалтеру да јој кажете да је дошло до грешке, а она каже: „Шта да радим? Ово је систем, не знам шта се дешава, да видим да ли могу да га пошаљем техничкој подршци“, и то је цела прича. Разумете?
Због тога је социјализација веома важна. Значи да будемо близу једни другима, да помажемо једни другима када имамо таква искушења. Истина је да сада компаније и банке имају одељења техничке подршке, али ако ова сјајна електронска архитектура дође у руке онима којима не би требало, или дође у руке диктатуре, онда не дај Боже. Боже сачувај. Зашто? Јер особа нестаје.
Тако нестаје љубав, нестаје разумевање. И као што сам рекао, нећете имати приступ здравственим услугама, нећете имати приступ комуникацији. Не можете разговарати са другима, зашто? Зато што ће ваш индекс бити низак. Бићете непожељни. Па онда не можеш да користиш мобилни, а остали те избегавају јер виде да си непожељан. Њихов социјални индекс ће такође пасти ако, као у Кини, разговарате са њима. Ако имате телефон са ниским друштвеним индексом, а разговарате са неким, други може да види ваш друштвени индекс. А ако друга особа не жели да и њен друштвени индекс опадне, да се не би чинило да је у дослуху са вама, избегаваће вас. Прекидају ти везу.
И познајем овакве случајеве. Знам за овакве случајеве. И том човеку се није могло помоћи, није могао да реши своје проблеме, јер, наравно, човек не може скоро ништа сам да уради, поготово данас. И поред овога постоји сумња. Може доћи до људске грешке или нечег горег.
Тренутно постоји случај особе која је мислила да је друга особа избрисала њене коментаре на Фејсбуку. Разумете? Осумњичена особа није ни имала приступ, не знам да ли знате, али да бисте могли да обришете нечије коментаре на Фејсбуку, морате бити администратор. Осумњичени није био чак ни администратор. Осумњичена особа то није знала, а одатле није ни питала, а пошто је све електронско, блокирала ју је, обрисала, забранила. Друга особа, јер није могла да објасни, би се изједала, била је веома узнемирена и видело се да је то био само неспоразум између њих двоје. Али, пошто нису били лицем у лице да би могли да објасне, настала је велика драма ни из чега. Драма која је могла да се реши за пет минута. Разумете?
Слава Богу, посредовао сам у сукобу, а кроз Богородичин дар је све после било добро. Морамо се чувати опасности од електронског идентитета и окружења. Да не правимо драме. Увек можемо питати другу особу, а посебно ако је могуће, понекад није, да упознамо другу особу у стварном свету. Онда можемо рећи, ова особа није могла да обрише моје коментаре са Фејсбука, јер је познајем, знам да је поуздана, да је добра особа, пристојна. Тада познајем човека у његовој сложености, а то се не може десити у виртуелном свету, то се може догодити само у стварности, у стварном животу. Разумете?
Јер, поред лепоте друге особе, највећи проценат комуникације је невербална комуникација. Значи видимо се како се смеју, како је лепо, иначе смо у царству сумње. Мислимо да је други урадио ко зна шта. Разумете? Због овога, као што сам вам рекао, још једном, потребно је много смирења, потребно је одушевљење Богом, и велика блискост са Њим. Зато што у дигиталном свету нико не може да чује да вриштите.
Знајте то, браћо и сестре, нико вас не чује како вриштите.
Нама је потребна Личност Божија, а шире су нам потребне особе које су блиске Богу, разумете? Због тога треба да будемо веома опрезни да будемо блиски Богу и морамо да будемо веома опрезни да не будемо привучени, потпуно зависни од овог дигиталног идентитета, јер ако јесмо, постајемо број.
А овај број, не мислим само на матични број, већ мислим на друштвени индекс, постајемо рејтинг, другог неће бити брига ко си ти, шта имаш да кажеш, само да имаш 78%.
Да си 3 од 5 звездица.
То је оно што ће бити од интереса.
Не лепота ваше личности или интересовање да разговарам са вама. Видеће да имате 78% и рећи да је то мало. Као за производ. Интересује их колико има звездица. Човек постаје као производ, други се углавном брину о томе колико звезда има, која је њихова вредност. Три звездице? Пет звездица? Није их брига што ова вредност долази од конкуренције. Или што други не зна како да користи производ. Или можда имају лични обрачун са продавцем. Или је можда производ заиста проблематичан. Могло би бити много разлога за ту оцену. Али, једноставно видимо да је производ 5 звездица. То ће нам се десити ако вас неко пријави по ко зна ком основу. Зато што се не слажу са вама. Зато што им се нешто не свиђа, јер ти завиде, или Бог зна шта. Разумете?
У том тренутку постоје велике драме које настају ни из чега. Јер другом се можда неће свидети оно што пишете на Фејсбуку, или било где другде. А онда те ефективно забране, затворе те. И данас постоје људи за које знам да зависе од Фејсбука за свој посао, они су заправо новинари, којима је Фејсбук забрањен због једне госпође која је видела не знам шта на објави и тако даље. Били су забрањени, а та особа више није могла да ради свој посао. Зато што је тамо био њихов канал вести и тако даље, где би он објављивао. Онда си ти без пара, без здравља, без посла и, као у случају човека из Швајцарске, без куће. Разумете?
Још једном, решење је код Бога. Због овога, да бисмо стигли тамо, потребно је да се молимо. Јер иначе нећемо одолети.
Нервни систем неће одолети.
А поред овога, ту је и исповест. Да се отворимо пред другом особом, да се исповедимо. И наравно на нивоу заједнице, потребно је да створимо хришћанско друштво. Да будемо пријатељи. Мислим на нас који смо ближи Богу, са свим нашим гресима. Да се склапају пријатељства. Да се понашамо тако да нам пријатељи дају пет звездица, или да то урадимо у тренутку када тражимо: „Не остављај ме, дај ми 5 звездица јер ми је неко дао 3 звездице. Пошто ми је други дао 3 или 2 звездице, дај ми 5 да бих добио добру оцену.” Знам да је то што говорим страшно. Али то је то куда идемо. То је већ спроведено. Разумете?
И ово супер друштво, ова заједница се ствара првенствено одласком у цркву. Морамо ићи у цркву, јер одлазак у цркву много помаже. Пре свега, зато што генерише наше сећање на небо, а после тога и искуство раја.
То значи стање вечне радости, у сигурности љубеће свемоћи Божије.
И поред овог сједињења, чак и релативног сједињења са Богом, имамо социјализацију са Богом, а имамо и социјализацију са својим ближњима. Наши ближњи који ће нам помоћи, јер пријатељ у невољи је заиста пријатељ.
Морамо да докажемо свој кредибилитет.
И коначно, треба да се изграђујемо кроз друге, на крају крајева.
Што значи да ће други рећи: „Та особа не заслужује такву оцену, хајде да му помогнемо.“ Разумете? А да би се ово десило, парадоксално, морамо напустити виртуелни свет.
И треба да будемо присутни.
Да поклонимо своју љубав, своје време, нашу пажњу другима. Ово је највећи дар који можемо дати другима. Наша љубав.
Тада ћемо имати прави идентитет, а не виртуелни.
Не дигитални.
Онда ћемо бити људи.
Нека нам је Бог у помоћи. Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас.
Амин.
Отац Теологос
келија „Увођења Пресвете Богородице у Храм“ при Скиту Светог Димитрија,
Света Гора
www.chilieathonita.ro
Превела редакција Чудо