Једно од највећих достигнућа Православља, једно од највећих достигнућа хришћанства је то што је превазишло концепт религије.
А шта је религија? То је покушај човека да успостави везу са Богом и за то користи правне норме и правила.
Другим речима, ја, човек, знам да Бог постоји и да бих био добро, држим Његове заповести и поштујем Његове законе. И тако, ако ово урадим како треба, онда заслужујем награду од Њега, а ако ово не урадим како треба, онда заслужујем казну.
Читав јудаизам и ислам засновани су на овом концепту. Нажалост, ово је постало основа и католицизма и протестантизма.
Православље је апсолутно јединствено.
Православље потпуно преокреће ово. У светом Јеванђељу, сам Христос преокреће ово.
Видимо да људи који живе на прави начин са верског и моралног становишта – убијају Христа. Они Га суде и осуђују. Говоре Му: за Тобом иду прељубници и цариници, Ти једеш и пијеш заједно са грешницима.
Када Христос умире на крсту, Он као Судија – доноси пресуду човечанству, и та пресуда је запањујућа. Најгора људска бића, највећи грешници – људи који убијају Христа… они стоје поред Његовог крста, не кају се (бар не до тог тренутка), другим речима, ови људи који су непокајани, цинични и убилачки дух убија Христа, а Христос се, као Првосвештеник, залаже за њих и моли Оца Небеског: „Опрости им, јер не знају шта чине“.
https://youtu.be/aVPsW2z6mBY
Оваква љубав је до темеља покренула човека који целог живота није чинио ништа осим зла.
Ова свеобухватна, бескрајна љубав омекшала је и растопила срце разбојника, и он је постао прва особа која је ушла у Царство Небеско.
Где је ту правда?
Један од Светих Отаца (св. Исак Сирин, ако се не варам) каже: „Бог није праведан. Он је Љубав.” Овај Свети отац наставља и каже: „Да је Бог праведан, ја бих био први који би завршио у паклу, без Њега.
Ово је веома важно запамтити. Легалистички дух се супротставља хришћанству. Код нас данас, у Православној Цркви, преовладава легалистички дух и то је веома штетно. Легалистички дух значи да ако се добро понашам, добићу поене пред Богом и бити награђен, а ако се понашам лоше, бићем кажњен.
Живим духовно са надом у рајску раскош или страхом од пакла.
Са оваквим срцем, са овим духом никада нећете моћи да видите Христа, јер се слично по сличном познаје. Христос тражи нешто сасвим друго од нас. Шта Он тражи?
Апостол Павле каже да хришћанин постаје ново биће, нова творевина. Често се сусрећемо са овим искушењем. Дође неко у цркву и ја га питам: „Зашто си дошао?“
Људи долазе у цркву из много различитих разлога. Неки долазе због личне користи, из личног интереса, из физичког интереса, било да је у питању нешто здравствено или неки други проблем са којим се суочавају.
Постоји и духовни сопствени интерес: „Немам мира. Желим да се осећам мирно.” „Ово је такође лични интерес.“ – кажем му. „Зар не мислиш да ће ти то Бог дати? Међутим, то није циљ само по себи. То је нуспроизвод и последица вашег тражења Бога.”
Узмимо пример из овог света: младић се заљубљује у младу жену, и тражи од ње да се уда за њега. „Зашто желиш да се удаш за мене?“ – она пита. Она очекује да каже: „Зато што те волим!“ Уместо тога, он јој каже да жели да има сина или ћерку. Можете ли замислити? Добро је имати децу. Нема ништа лоше у томе. Деца су плод брака. Међутим, када кажете девојци да желите да је ожените из тог разлога и да је она само средство да то постигнете… замислите како је ово страшно.
За нас је од суштинског значаја да добро знамо какав је исправан став у духовном животу. Ово морамо да знамо да бисмо могли да престанемо да будемо усредсређени на себе у духовном животу и да бисмо могли да се одвојимо од овог облика односа са Богом.
Све док особа настави да буде егоцентрична, говорећи: „Желим ово, желим оно. Желим да имам мир. Желим да се моји проблеми реше.”
Све док је то случај, он ће и даље имати проблем у свом духовном животу.
Особа се мора одвојити од овога. Међутим, то није лако учинити, осим ако нема праву перспективу у духовном животу.
Превела редакција Чудо
otelders.org/theology-and-spirituality
