Покајање, браћо и сестре, у суштини, није ништа друго до динамика ка вечности. Динамика вечног живота.
Шта мислим под „динамиком“? Тај унутрашњи „млаз“ душе која назре нешто изван духовних стварности и жуди за њима, мање-више, кроз потпуније или слабије покајање, али ипак покајање…
То је покајање.
Како се покајање изражава?
Егзапостиларионом који ћете чути током Страсне седмице: „Видим твоју свадбену одају украшену, о Спаситељу мој, али немам свечану одећу у којој бих могао ући.“
Ако не видим покајање, докле год га не видим, оно није ни почело…
Али ја кажем, да је и ово „видети“ ствар коју не можемо често да признамо… Верујем да овде није ни једна особа, од оних који су овде, која није видела „нешто“ из те одаје и од тог украса. Нешто у људској души ради, да није тако, не бисте тражили…
Где то пише? Ко то каже?
Христос у писму каже: „Не бисте ме тражили да ме већ нисте нашли.“
Дакле, у извесној мери, свако људско биће је то открило…можда на крштењу, када смо крштени као бебе, ко зна када, ко зна где, ко зна у којој мери је благодат деловала у људском срцу… и ми смо се, у толикој мери, пробудили мање-више… То је покајање.
Тако, да наставим, говорећи о наслову ове конференције „Култура духа“… То је култура: да негујемо ову динамику док не заблиста у нама грешницима, каквима се данас видимо или како се још не видимо… Јер почиње од срамоте греха, ком се тешко вратити, којег је мучно носити…
Зато каже Св. Силуан Атонски: „Држи ум свој у паклу и не очајавај. Јер Бог нам не показује грех да нас сатре, да нас очајава, да нас убеди у грех и баци у пакао него да нас убеди у грешност и наведе да кажемо: „Господе, учини нешто!“ Он ће учинити…
Зато што је Бог Тај који решава ствар, треба само да призовемо.
Можда, понекад, пошто немамо ни духа ни разумевања шта говоримо, требало би да кажемо само „Господе“… А Свети Павле каже: „Сам Дух се за нас моли уздисањем неизрецивим“. [Римљанима 8:26]
Дакле, покајање је, у мери у којој нешто у нама види или крајем очију ума у одређеној мери види или угледа и у којој нешто у нама жуди за нечим другачијим од свакодневних радости овога света.
Јаче покајање чини вас неспремним да жудите за овим свакодневним задовољствима овог живота. Још јаче покајање ће вас можда натерати да се још више одрекнете овоземаљског живота и тако даље.
Нећу сада да улазим у детаље, али има доста хришћанске литературе помоћу које ћете боље разумети, као што сам и ја, исправније схватајући речи, почео боље да разумем хришћанску књижевност.
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=56_ea9JCVDM
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 14.05.2022.
