Брига о Божјем царству треба да нас занима кроз живот, а не тривијалне бриге које море савременог човека.
У нашем животу ми обично постављамо другостепене бриге на прво место, па као и многобошци бринемо се шта ћемо јести, шта ћемо пити, у шта ћемо се обући. И тек на крају, ако имамо времена нешто одвајамо за то што је брига о нашој души и царству Божјем.
Стога су наше бриге многобројне и уместо да се смањују, оне се повећавају. Највише брига ми улажемо да увећамо имање и умножимо богатство своје. И сиромашни и богати надмећу се ко ће више стећи, не бирајући средства. Много брига улажемо за телесно здравље и лепоту. Бриге жена да прате најновију моду у одевању, шминкању и разним украсима, већини од њих одузима половину расположивог времена.
Заокупљени тим и таквим бригама, Божјег царства се сећамо само у цркви, уколико и тамо не усредсредимо своју пажњу на одећу и држање својих познаника.
Господ Исус Христ нас је опомену да све ово многобошци ишту: „Зна и Отац ваш небески шта вама треба“.
Чим Бог храни птице небеске и одева пољско цвеће у одело раскошније од Соломонова, то ће се Он неизоставно побринути и о нама да будемо нахрањени и одевени. Да је човек одређен да само на земљи живи, то би га Бог најбоље хранио и најлепше га споља украсио, јер је човек најсавршеније створење Његово. Ми не треба да иштемо од Бога само оно што Он даје ништавним тварима, које су само за земљу одређене.
Бог је цар небески, а ми смо синови Његови. Није угодно да иштемо само један конац од Онога, Који може да нам да царску одећу. Не треба да се као Божји синови унижавамо да тражимо као просјаци само парче хлеба од Онога, Који нас позива за трпезу у царству небеском. Као Божји синови треба да тражимо оно што је достојно нас да постанемо учесници у Његовом царству и наследници Христови. Ако од Бога ово иштемо, Он ће нам га дати. А све наше друге бриге Он ће нам задовољити без наше нарочите молбе.
