У овом видеу отац Мајкл Рабаија, свештеник Грчке православне цркве при храму Светог Георгија у Хомсу, у Сирији, са ентузијазмом говори о посебном облику захвалности у молитви кренувши од текста у Филипљанима 1:3-6.
Отац Михајло:
Апостол Павле нам говори, као да смо ми Филипљани.
Читамо из Посланице Филипљанима поглавље: 3-6. „Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас, свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас.“ Како лепа изјава!
Разумем да неко може да воли другог, да се спријатељи са другим и да цени другог… Али неко захваљује Богу за присуство другог… Ово је импресивно!
Данас не захваљујем Богу на томе што се молим.
Не захваљујем Богу јер ми је послао нешто новца.
Не захваљујем Богу што имам добру децу.
Данас „захваљујем Богу при сваком сећању на вас!“
Реченица „захваљујем Богу при сваком сећању на вас“ значи да вас не заборављам у својим молитвама. Значи да ви, верни, то је нешто чему нас учи апостол Павле, када се молите и када Богу благодарите, не заборављате људе око себе.
Не будите себични у својим молитвама молећи се само за себе.
„При сваком сећању на вас“… Кад год вас се сетим, Богу хвала. Ваше постојање у мом живот је чин молитве. Подстрек на молитву.
Боже, смилуј се. Како је ово лепо. И какво дубоко значење има.
Не само да волите да комуницирате са Богом; присуство других у вашем животу је средство за вишу комуникацију са Богом и за саму молитву Богу.
Он наставља „Увек у свакој мојој молитви“. Дакле, не молите се за себе? Не! „Увек… у свакој мојој молитви… молећи за све вас“.
За мир целог света Господу се помолимо… За побожне и православне хришћане Господу се помолимо… Помолимо се… Помолимо се… Помолимо се… наше молитве у Цркви су бескрајне, за све људе у било којој ситуацији, за болесне, за страдале, за напаћене, за оне који немају ко да их се сећа, чак и за уснуле. Сваке суботе их се сећамо. Они који имају кога да се сете и они који немају.
Ваша највећа молитва, верни, није када размишљате само о себи. Ваша највећа молитва је да изађете из себе ка Богу пролазећи кроз све људе. Чак и људе који вас не воле… Сећајте их се пре свега у молитвама вашим. Оних који вас не воле и који су узнемирени због вас. Сетите их се пре свега у својим молитвама.
Он каже „Увек у свакој мојој молитви молећи се за све вас“. Није рекао за оне добре, оне лепе. Није рекао за болесне, путнике, децу или старије. Већ – за све вас… Без обзира на ваше ситуације, без обзира на ваше здравље, без обзира на вашу слабост и вашу снагу.
И чујте и ово… што ме тера да застанем и узрадујем се у себи. То значи да знате да је неко болестан и да га се с радошћу сећате у својој молитви!
Шта је са бригом? Знаш да је неко тужан и са радошћу га се сећаш у молитви! Знаш да некоме сметаш и са радошћу га се сећаш у својој молитви! Потребан је духовни тренинг, много тренинга.
Није тешко доћи до тога, само је потребан тренинг. Вежба да се моли за друге и да се моли са радошћу. А када желите да се молите и сећате се других, не дозволите да се ваше молитве претворе у мисли које вам долазе и пролазе у глави: „Он ми је ово урадио, није она мени, а ја се молим за ово, иако је био веома лош према мени.” Многе мисли ове врсте могу вам доћи. Ту ваша вера не сме да стане.
Имајте наду у радости. Молите се Господу са радошћу. Нећете стати ту.
Наставићете ово путовање.
До дана Исуса Христа у Царству Небеском.
ИЗВОР: https://otelders.org/theology-and-spirituality/let-us-pray-with-joy-for-all-fr-michael-from-syria-christian-orthodox/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 10.4.2022.
