Отац Арсеније Папачиок, који је претрпео тортуру у комунистичким затворима у Румунији говори о улози страдања у православном духовном животу.
Отац Арсеније: Хтели су да ме убију и ставили су ме у хладњачу…
Браћо и сестре… страшно је видети себе како умирете без помоћи…
Ни трачак светлости…
Страшно…
После 3 дана би умро. То је била чињеница. Нисам умро…
Дали су ми 5 дана…
Нисам умирао…
7 дана…
Нисам умирао…
Нити сам мрмљао против тога. У својим годинама могу да потврдим важност овог искуства…
Није лако, али је могуће. Бог није тражио од нас више него што можемо да принесемо…
Он вам не дозвољава да трпите искушења изнад својих моћи.
Велика ствар је када добијеш шамар.
Постајеш као Христос…Кад кажеш: „Господе, опрости им…“
Па, није да те људи туку на улици… али има тренутака када те увреде… и…
Ко бежи од крста, бежи од Бога…
Сви беже… јер „крст“ значи носити оно што ти се не свиђа…
Био сам у затвору 14 година у Ајуду (Румунија, комунистички затвор)… под непријатељским режимом…
Али ја сам имао користи од тога!
И више „сада” него „тада”.
Крст нико не прихвата… плачемо, вриштимо…
Али Бог га неће узети…
Тек кад види да сте имали користи од њега… и да сте победили крст…
Тако можете видети Васкрсење…
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=XNbBNkRp460
ПРЕВОД: Давор САнтрач
Објављено: 21.10.2022.
